Evropska diplomatska služba (EEAS) pripremila je celi niz sankcija, koje bi trebale da budu uvedene režimu Milorada Dodika, objavio je američki list Blumberg (Bloomberg).
Na sastanku 21. februara, ministri spoljnih poslova tog bloka, okupljeni u Savetu za spoljne poslove (FAC), raspravljaće o tome, navodi se u tekstu, koji je preneo portal Politički.ba.
Dodaje se da je takve poteze najavio i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj, reagujući pre dva dana na odluke Skupštine Republike Srpske da se krene i u formiranje vlastitog Visokog sudskog i tužilačkog saveta (VSTS).
„Služba EU za spoljne poslove postavila je niz opcija, uključujući restriktivne mere, o kojima će ministri spoljnih poslova EU razgovarati na sastanku u Briselu kasnije ovog meseca, prema ljudima koji su upoznati s tim pitanjem i dokumentima u koje je Blumberg imao uvid“, navodi američki list.
Razgovori, prenosi se dalje, „dolaze u trenutku kada je režim bosanskih Srba preduzeo korake ka otcepljenju od ostatka etnički fragmentirane zemlje, ignorišući prošlomesečnu odluku SAD-a da uvedu sankcije (srpskom članu Predsedništva BiH i lideru vladajućeg SNSD-a) Miloradu Dodiku, koji je već dugi niz godina na vlasti“.
„U jednom dokumentu, EU je sugerisala da bi trebalo razmotriti restriktivne mere, uključujući zamrzavanje imovine i zabranu putovanja, ako Republika Srpska, sa Dodikom na čelu, jednostrano preuzme nadležnosti od zajedničke države ili na drugi način preduzme radnje koje ugrožavaju državu“, piše Blumberg.
Sankcije bi se, međutim, trebale smatrati poslednjom merom ako druge mogućnosti za okončanje krize ne uspeju, jer bi mere mogle dovesti do opasnosti da izbace iz koloseka put BiH prema EU, navodi se u dokumentu.
Na sastanku ambasadora EU u petak, na kojem se razgovaralo o listi kazni, nekoliko zemalja, uključujući i Nemačku, zatražilo je da mere protiv Dodika budu kombinovane, navode upućeni, a stoji u tekstu.
Drugi, poput Mađarske, tvrdili su da bi sankcije bile kontraproduktivne, navodi list.
U tekstu se podseća da je Dodik, saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina, ranije ove sedmice inicirao nacrt zakona kojim bi se stvorio pravosudni sistem odvojen od ostatka zemlje.
Taj potez usledio je posle niza mera koje je usvojila Skupština Republike Srpske u decembru s ciljem prekidanja bezbednosnih, administrativnih i vojnih veza sa ostatkom Bosne i Hercegovine.
Glasanje je predviđalo da će akti stupiti na snagu u roku od šest meseci, što će vlastima dati vremena da se pripreme.
U tekstu se navodi i da su „napori bosanskih Srba ka većoj nezavisnosti povećali tenzije između dve grupe u drugoj polovini zemlje, poznatoj kao bošnjačko-hrvatska federacija“.
„Hrvati su tražili reformu izbornog zakona, žaleći se da su njihovi predstavnici stalno preglasani bošnjačkim glasovima u tročlanom Predsedništvu zemlje“, stoji u tekstu.
EU je upozorila da su mogući bezbednosni incidenti ako Republika Srpska nastavi sa „najgorim scenarijem“ napora za otcepljenje.
Kao odgovor na aktuelnu krizu, ambasadori su obavešteni da je EU već počela zadržavati deo sredstava za infrastrukturne projekte u Republici Srpskoj.
Dokument o opcijama opisuje finansijsku pomoć EU kao polugu, napominjući da BiH trenutno prima 395 miliona evra u fondovima, kao i portfelj od više od milijardu evra investicija, uključujući 242 miliona evra u grantovima.
Od ministara spoljnih poslova Unije će biti zatraženo da daju smernice o ciljanom korišćenju finansijske pomoći EU u BiH, kao i o potencijalnoj upotrebi restriktivnih mera kao poslednje mere u slučaju dalje eskalacije situacije, navodi se u dokumentu.
EU procenjuje da ne postoji neposredna opasnost od novog rata u BiH, ali ocenjuje da se mogućnost izbijanja lokalnih sukoba ne može isključiti i da se ne bi smela potcenjivati.
U proceni se još navodi da je spoljno angažovanje drugih zemalja, kao što su Srbija i Turska, sve veće, kao i da postoji rizik od mešanja još nekih zemalja, koji bi mogli iskoristiti podele za dalju destabilizaciju BiH.
Navodi se i da su Rusija i Kina u prošlosti pretile da će u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija staviti veto na produženje mandata stabilizacijskih snaga pod vođstvom Evrope (EUFOR), piše Blumberg.
