Evropska centralna banka (ECB) je danas ostavila ključnu kamatnu stopu od 4,0 odsto nepomenjenu, na rekordnoj visini, držeći skupim kredite za preduzeća i potrošače, dok pokušava da osigura da je inflacija čvrsto pod kontrolom pre no što smanji troškove zaduživanja što se očekuje kasnije ove godine, ali pitanje je kada.
Finansijska tržišta očekuju smanjenje stope sa 4,0 odsto već u aprilu, ali predsednica ECB Kristin Lagard je rekla da su se ona i drugi zvaničnici banke složili da je „preuranjeno razgovarati o smanjenju kamatnih stopa“.
Ona je na konferenciji za novinare ponovila svoj stav da će ECB odlučivati na osnovu najnovijih podataka o zdravlju privrede i da neće nuditi dugoročniji raspored za kretanje stopa.
Ona je rekla da je inflacija opala na 2,9 odsto u decembru pošto je dostigla vrhunac od 10,6 odsto u oktobru 2022.i da se očekuje da će se nastaviti smanjivati ove godine na putu do cilja banke od 2,0 odsto.
Lagard je, međutim, upozorila da bi taj napredak mogao poremetiti rat između Izraela i Hamasa, uključujući povezane napade jemenskih pobunjenika Huti na brodove u Crvenom moru.
Rizici za veću inflaciju su „pojačane geopolitičke tenzije, posebno na Bliskom istoku, koje bi mogle da podignu cene energije i troškove transporta u kratkoročnom periodu i ometaju svetsku trgovinu“, rekla je ona.
Ali, s obzirom da inflacija značajno pada u velikim privredama poput Evrope i Sjedinjenih Država, finansijska tržišta očekuju što pre jeftinije kredite koji bi podstakli poslovnu aktivnost i cene akcija.
Investitori u akcije videli su da su njihovi ulozi, poput onih na američkim penzionim računima, porasli u poslednjim nedeljama 2023. godine, pošto su američke Federalne rezerve i ECB nagovestile da se završava brza serija povećanja kamatnih stopa.
Predsednik Fed-a Džerom Pauel je rekao da su zvaničnici razgovarali o izgledima za smanjenje kamatnih stopa na sastanku banke u decembru, a američka centralna banka je nagovestila da će tri puta ove godine smanjivati svoju ključnu kamatnu stopu.
Indeks „S and P 500“, široka kolekcija akcija velikih američkih kompanija, ove nedelje je dostigao rekordne vrednosti, a evropski indeksi su takođe porasli. Globalni rast akcija otvara pitanja da li se dobici mogu nastaviti.
Smanjenje kamatnih stopa čini privlačnijim rizičnije investicije poput akcija od sigurnijih kao što su računi na tržištu novca i sertifikati o depozitu. Oni takođe stimulišu poslovnu aktivnost, a time i izglede za povećanje cena akcija.
Kao i ECB, Ventralna banka Norveške je danas zadržala iste stope. Takođe danas Centralna banka u Turskoj, koja pati od nekontrolisane inflacije od skoro 65 odsto, podigla je svoju ključnu stopu na 45 odsto, a očekuje se da će to biti poslednje povećanje bar za neko vreme.
U Evropi je inflacija brzo opala, pri čemu je ECB svoju ključnu stopu sa negativnih nivoa – zbog čega je bilo jeftino pozajmljivanje novca za kupovinu kuće ili ulaganje u posao, za nešto više od godinu dana podigla na rekordnih 4,0 odsto.
Dok su povećanja kamatnih stopa glavno oružje centralnih banaka za suzbijanje inflacije, ona takođe mogu usporiti ekonomiju što je viđeno u Evropi i širom sveta, a podstiče očekivanja za smanjenje sada kada je inflacija pala bliže željenim nivoima.
Privreda 20 zemalja Evropske unije koje dele evro, gde ECB određuje kamatne stope, blago se smanjila u kvartalu od jula do septembra prošle godine. Očekivanja nisu ništa bolja ni za naredne mesece.
Ekonomski pritisak prati porast inflacije podstaknut smetnjama u lancu snabdevanja tokom pandemije kovida-19, a zatim i višim cenama hrane i energije zbog ruskog rata u Ukrajini. Najveći troškovi energije i problemi sa snabdijevanjem su se ublažili, ali inflacija se proširila dok se radnici zalažu za veće plate da bi išli ukorak s poskupljenjima robe i usluga.
Analitičari kažu da postoje dobri razlozi da ECB postupa oprezno. Kao prvo, potreba da se preokrene tok i podigne stope ako inflacija ne nastavi da pada, ili ako ponovo poraste.
Druga je brzina povećanja plata za evropske radnike. Zvaničnici ECB-a su nagovestili da žele da vide brojke o povećanju plata za prve mesece ove godine pre no što odluče kuda, po njihovom mišljenju, ide inflacija.
„Moramo da idemo dalje u procesu dezinflacije pre no što budemo dovoljno sigurni da će inflacija zaista blagovremeno doći na ciljanu“, rekla je Lagard.
