Glasači su danas birali novog predsednika Tajvana i novi saziv parlamenta.

Dosadašnji potpredsednik Lai Čing-te, iz vladajuće Demokratske napredne stranke osvojio je 40,2 odsto glasova, prema zvaničnim rezultatima, na osnovu prebrojanih materijala sa 98 odsto glasačkih mesta.

Kina je ocenila uoči izbora da Lai predstavlja ozbiljnu opasnost zbog svojih stavova u prilog nezavisnost Tajvana, koji Kina smatra svojom teritorijom.

Njegov glavni protivnih Hou Jou-ji, kandidat opozicionog Kuomintanga (KMT) koji se zalaže za približavanje sa Pekingom dobio je 33,4 odsto glasova, a treći kandidat, Ko Ven-je iz male Narodne tajvanske partije (TPP) koji se predstavljao kao protivnik establišmenta je treći sa 26,4 odsto glasova.

Obojica protivkandidata priznala su poraz.

Kandiat Kuomintanga Hou Jou-Ji rekao je da poštuje konačnu odluku tajvanskog naroda i čestita Lai Čeng-teu i njegovoj potpredsednici na listi Hsiao Bi-khim. Izrazio je nadu da oni neće „iznevereiti očekivanja tajvanskog naroda“.

Treći kandidat Ko Ven-je takođe je priznao poraz.

U Tajvanu se takođe glasalo za 113 mesta u Parlamentu, gde bi DPP mogla da osvoji većinu.

Kina je govoreći o tajvanskim izborima rekla da se bira između rata i mira. Peking se snažno protivi aktuelnom pobedniku, Lai Čing-teu, iz vladajuće DPP.

Ovi izbori mogli bi da odrede pravac politike ostrva koje je proglasilo nezavisnost, što Kina ne priznaje i smatra Tajvan delom svoje teritorije.

Tokom kampanje osim pitanja odnosa sa Pekingom u fokusu su bile ekonomske teme i visoke cene nekretnina.

Gotovo 20 miliona ljudi imalo je pravo glasa na predsedničkim izborima, na kojima je pobednik kandidat sa najvećim brojem glasova, bez drugog kruga.

Vladajuću DPP, koju vodi Lai Čing-te, iako je izrasla iz anti-autoritarnog protestnog pokreta, nakon osam godina na vlasti, mnogi sada vide kao stranku establišmenta. Za razliku od KMT, ta stranka smatra da je najpouzdaniji način da se održe nezavisnost i mir negovanje bližih veza sa drugim zemljama, posebno sa SAD.

Lai i sadašnja predsednica Tsai In-ven odbacuju pretenzije Kine nad Tajvanom, ali su ipak ponudili razgovore sa Pekingom, koji je pak više puta odbio da sa njima razgovara, nazivajući ih separatitima.

Dve vodeće tajvanske stranke su se u velikoj meri smenjivale na vlasti od 1990-ih.