Najveće političke grupacije u Evropskom parlamentu završile su nacrte predloga Rezolucije o odnosima Kosova i Srbije i poslednjim incidentima kojima će tražiti uvođenje kaznenih mera protiv Srbije.
Grupacije imaju različite stavove o tome da li sankcije Srbiji treba uvesti odmah ili tek ako se dokaže da zvanični Beograd ima bilo kakve veze sa "terorističkim napadom na severu Kosova", prenosi N1.
Evropski "narodnjaci" iz Evropske narodne partije (EPP), najbrojnije političke grupacije u EP, stava su da bi trebalo osuditi podršku koju je zvanični Beograd dao počiniocima "terorističkog napada".
EPP neće insistirati na oštrom rečniku i a priori kaznama protiv Srbije, zbog protivljenja nekoliko stranaka članica grupacije koje pretežno dolaze iz zemalja koje nisu priznale Kosovo kao nezavisnu državu.
EPP i Zeleni slažu se da bi Srbija trebalo da bude kažnjena, ali samo ako istraga pokaže vezu države sa incidentom u Banjskoj, dok Socijaldemokrate smatraju da je Srbija de fakto odgovorna za događaje od 24. septembra.
Socijaldemokrate takođe kažu da bi Srbiju zbog navedenog trebalo kazniti zbog toga, kao i dosadašnjih postupaka, za koje smatraju da nisu išli u prilog saradnji i smirivanju situacije.
U taborima Narodnjaka, Socijaldemokrata i Zelenih vlada mišljenje da bi trebalo ukinuti kaznene mere protiv vlasti u Prištini.
N1 očekuje da će prilikom usaglašavanja finalne verzije teksta Rezolucije ta ideja dobiti dovoljnu podršku, uprkos ranije iskazanom stavu Službe za spoljne poslove EU u kojoj smatraju da još nisu prestali da postoje svi razlozi koji su doveli do uvođenja kaznenih mera protiv Kosova.
Većina poslanika Socijaldemokrata želi da u Rezoluciju uđe i jasna osuda retorike i postupaka Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, smatrajući ga "destabilizujućim faktorom", ali to, za sada, nema podršku ostalih političkih grupacija.
Među političkim grupacijama postoji konsenzus da se Rezolucijom EP o Kosovu i Srbiji osudi "teroristički napad" u Banjskoj i zahteva puna saradnja Prištine i Beograda oko istrage tog događaja.
Postoji saglasnost i oko zahteva da se izvrši procesuiranje i ekstradiciju odgovornih, "snažno apeluje" na obe strane da učine sve što mogu da se smanje napetosti i da ne povlače korake koji bi doveli do pogoršanja situacije.
Traži se i da Kosovo i Srbija ispune predloge EU koji vode ka deeskalaciji i da se vrate za pregovarački sto, za koji grupacije dele mišljenje da je jedini način da se dođe do kompromisa kojim bi bili rešeni svi problemi i trajno uređeni međusobni odnosi.
Nejasno je do koje mere će evroposlanici okriviti sami sebe, odnosno institucije EU, za stanje na Kosovu i zaoštravanje situacije, jer je većina njih u debati održanoj pre dve nedelje ukazivala na odgovornost EU, pre svega za izostanak rezultata dijaloga Beograda i Prištine.
Zeleni su čak na odgovornost pozivali i Miroslava Lajčaka, specijalnog predstavnika EU za dijalog, ali, kako saznaje N1, dogovorili su se da ipak ne insistiraju da se njegovo ime nađe i u Rezoluciji.
Sastanak predstavnika političkih grupa iz EP na kome će predstavljati svoje predloge nacrta i dogovarati se oko izgleda finalne verzije teksta Rezolucije o odnosima Kosova i Srbije i događajima u Banjskoj biće održan u ponedeljak
uveče u Strazburu, na marginama prvog dana zasedanja EU Parlamenta.
Glasanje na plenarnoj sednici je zakazano za četvrtak, 19. oktobra u podne. Rezolucije Evropskog parlamenta, predstavljaju zvaničan stav te institucije, ali nisu obavezujuće za institucije EU ili države članice.
