U Španiji su istraživači otkrili izumrlu džinovsku vrstu morske kornjače, za koju se ispostavilo da ne predstavlja samo jedinstven nalaz za ovaj deo sveta već i da pruža neke zanimljive dokaze.
Pretpostavka je da kornjače postoje na Zemlji više od 250 miliona godina, drugim rečima one su bile tu mnogo pre nego što su se razvili veliki dinosaurusi. A ono što im je u stvari i pomoglo da opstanu toliko dugo je njihova sposobnost prilagođavanja, jer s izuzetkom polarnih područija - onežive na svim kontinentima i ekosistemima.
Prilikom iskopavanja lokaliteta Kal Torades u severoistočnoj Španiji u vremenskom intervalu od 2016. do 2021. godine, paleontolozi su iskopali fosilizovane ostatke džinovske kornjače čija dužina tela je iznosila oko 3,7 m- a za koju se ispostavilo da pripada do sada nepoznatoj, ali ujedno i najvećoj vrsti koja je otkrivena na evropskom tlu.
Novu vrstu koju su istraživači identifikovali na osnovufosila karlice i fragmenata oklopa nazvali su Leviathanochelis aenigmatica, a pored toga oni su analizama uspeli da utvrde da je ovaj morski džin plivao drevnim okeanima u blizini evropske obale pre oko 83,6 i 72,1 miliona godina tj. tokom perioda krede. Bila je duplo veća nego današnje džinovske kožaste kornjače, ali manja od takođe izumrle Archelon ischyros, čija maksimalna dužina je iznosila oko 4,6 m.
Paleontolozi tvrde da su fosile drevnih džinovskih kornjača poput A. ischyros, do sada uglavnom nalazili na teritorijama Severne i Južne Amerike, i dodaju da do sada nikadanije otkrivena nijedna vrsta ovoliko velikih životinja u Evropi - zbog čega predstavlja jedinstveno otkriće. Njene kosti ne samo da nagoveštavaju veličinu džinovskih razmera, već im pružaju i tragove o evoluciji vrste.
Naime,na karlici su naišli na neobičnu izbočinu, koja je najverovatnije povezana sa respiratornim sistemom i koja je toliko različita od bilo čega što se može videti kod modernih ili drugih izumrlih kornjača da je novoopisana vrsta svrstana u novi rod. Takođe, ovo otkriće na L. aenigmatica je pokrenulo i pitanje tzv. evolucije gigantizma kod njih jer sugeriše da je postojao kod više od jednog roda, a naučnici se nadaju da će nakon detaljnih istraživanja u budućnosti moći nešto više da kažu na ovu temu.
Nova studija objavljena je u časopisu Scientific Reports.
