Ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju su dobila trojica američkih ekonomista za istraživanje delovanja banaka tokom finansijskih kriza.
To su Ben Bernanki (Bernanke), bivši predsednik američke centralne banke (FED), i profesori Daglas Dajamond (Douglas Diamond) i Filip Dibvig (Philip Dybvig), saopštio je danas Nobelov komitet.
Američka TV-mreža CNN je prenela da su trojica američkih ekonomista dobila to priznanje Kraljevske švedske akademije nauka za svoj rad početkom 1980-ih godina, koji je, kako je ocenjeno u obrazloženju, dao osnovu za savremeno razumevanje zašto su banke potrebne, koje su njihove glavne ranjivosti i kako njihov kolaps može da podstakne finansijske krahove.
Bernanke koji je predvodio američku centralnu banku tokom globalne finansijske krize 2008. godine, dobio je nagradu za istraživanje Velike depresije u SAD (1929-1939.). Njegov rad je pokazao da je naglo bekstvo klijenata od banaka bio odlučujući razlog zašto je ta kriza postala toliko duboka i teško savladiva.
„Ljudi su videli da banke propadaju, ali se više smatralo da je to posledica krize, a ne njen uzrok“, rekao je danas novinarima ekonomista Džon Hasler koji radi u Nobelovom komitetu, i naglasio da su „sada Bernankeovi stavovi uobičajena mudrost“.
Istraživanje Dajamonda i Dibviga je pokazalo da banke pomažu smanjivanje tenzija između zajmoprimaca i štediša, čiji se ciljevi mogu razlikovati. Zajmoprimci žele da znaju da neće morati da prerano otplate dugove, dok štediše žele brz pristup sredstvima u slučaju nužde. Iako je posrednička uloga zajmodavaca važna, oni su zbog nje ranjivi na bekstvo kapitala iz banaka ako počnu glasine o njihovoj finansijskoj slabosti, otkrili su Dajamond i Dibvig.
Odgovarajući danas na pitanja novinara, Dajamond je primetio da sadašnji brz rast kamatnih stopa širom sveta izaziva nestabilnost tržišta, i ukazao na nedavno komešanje u Velikoj Britaniji zbog toga.
Ali, on smatra da je finansijski sistem otporniji nego što je bio jer je ima teške lekcije tokom kraha 2008. godine: „Sećanja na tu nedavnu krizu i poboljšanje regulatorne politike širom sveta učinili su sistem mnogo, mnogo manje ranjivim“, rekao je Dajamond.
Bernanke koji je bio na čelu FED-a od 2006. do 2014. godine, igrao je ključnu ulogu u upravljanju posledicama krize tokom tog perioda.
Dok je Bernanke bio predsedavajući, centralna banka SAD je bila pionir programa „kvantitativnog popuštanja“, otkupljivanjem sredstava kao sredstvom za pomoć podsticanju ekonomskog rasta.
Takođe je poboljšao komunikaciju s javnošću o razmišljanju i namerama centralne banke. Ovi pristupi su sada standardni deo FED-ovog priručnika za stabilizaciju tržišta i podržavanje privrede.
Neuspeh FED-a i američkog Trezora da spasu investicionu banku „Leman braders“ (Lehman Brothers) od kolapsa, međutim, bio je predmet značajne debate. Implozija te banke u septembru 2008. smatra se prekretnicom krize.
„Postoji mnogo pitanja o… pravnim načinima na koje su američki regulatori mogli da reše ‘Leman’, a neki tvrde i da je to u suštini bilo nemoguće“, rekao je danas Dajamond. „Ali, da su našli način za to, medjunarodna kriza bi bila lakša“ – dodao je on.
Bernanke je sada viši saradnik uglednog Instituta Brukings (Brookings), Dajamond je profesor Univerziteta u Čikagu, a Dibvig je profesor Vašingtonovog univerziteta u Sent Luisu.
Nobelova nagrada za ekonomske nauke, zvanično: „Nagrada Švedske kraljevske banke“ (Sveriges Riksbank) – centralne banke te države, dolazi uz 10 miliona švedskih kruna (913.425 evra) koje će se podjednako podeliti među laureatima.
Iako nazvana po Alfredu Nobelu, tu nagdau je ustanovila centralna banka Švedske u znak sećanja na njega. Prvi dobitnik je izabran 1969. godine.
