Potrošnja antidepresiva u Evropi udvosručila se u poslednje dve decenije, pokazuju podaci Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).
Takođe je uočen dramatičan porast anksioznosti i depresije tokom pandemije koronavirusa.
Podaci OECD-a pokazuju potrošnju definisane dnevne doze antidepresiva koji se koriste u lečenju endogenih i egzogenih depresija.
Prosečna potrošnja antidepresiva u 18 evropskih zemalja iznosila je 30,5 definisanih dnevnih doza na 1.000 ljudi dnevno 2000. godine, a porasla je na 75,3 u 2020. godini.
Češka je zabeležila najveći porast, dok je u Francuskoj zabeležena najmanja razlika u postocima upotrebe antidepresiva u periodu od 20 godina, iako je i ona relativno visokog nivoa.
Dok je povećanje u Francuskoj vrlo malo, posebno u poslednjih 15 godina, u Portugalu je izrazito visoko. Island, koji je bio druga najsrećnija zemlja na svetu u 2020. godini prema Svetskom izveštaju o sreći, ima najveću potrošnju
antidepresiva u Evropi.
Švedska, koja je zauzela šesto mesto u "Izveštaju o sreći", ima četvrtu najveću upotrebu antidepresiva sa 105 definisanih dnevnih doza.
Potrošnja antidepresiva smanjena je samo u Danskoj u poslednjih 10 godina i to za četiri odsto.
Gledajući promene u poslednjoj deceniji, Estonija je zabeležila najveći porast sa 133 odsto, dok je potrošnja porasla samo za dva odsto u Francuskoj.
U 2020. godini, antidepresivi su činili četiri odsto farmaceutske prodaje u Portugalu, u poređenju sa 2,7 odsto u Španiji, 2,2 odsto u Austriji, 1,9 odsto u Turskoj i 1,4 odsto u Nemačkoj.
U 2019. godini, među zemljama EU, Portugal (12,2 odsto) imao je najveći udeo stanovništva sa hroničnom depresijom, a slede Švedska (11,7 odsto), Nemačka i Hrvatska (obe 11,6 odsto).
Udeo ljudi koji su prijavili hroničnu depresiju bio je najmanji u Rumuniji (jedan odsto), Bugarskoj (2,7 odsto) i Malti (3,5 odsto).
