Đukanović u Višem sudu poručio da je predmet Telekom pokušaj političkog obračuna
Bivši crnogorski predsednik Milo Đukanović saslušan je danas u Višem sudu u Podgorici u predmetu „Telekom“, a nakon izlaska iz suda poručio je da iza postupka vidi pokušaj aktuelne izvršne vlasti da preuzme ingerencije tužilaštva i suda. Naveo je i da je reč o oživljavanju teme koja je već dobila odgovor Specijalnog državnog tužilaštva, uz, kako je ocenio, narušavanje ustavne podele vlasti.
Đukanović je novinarima rekao da je na poziv suda došao kao odgovoran građanin, ali da ima snažan utisak da se radi o zloupotrebi državne institucije i nastavku političkog obračuna sa njim i politikom koju je predstavljao. Prema njegovim rečima, postupanje u ovom slučaju predstavlja pokušaj revizije svega što je Crna Gora do sada uradila na planu građanske države, vladavine prava i evropskih standarda.
Saslušanje je zatraženo zbog sumnji da je tokom privatizacije državne telekomunikacione kompanije 2005. godine isplaćivan milionski mito putem navodno fiktivnih konsultantskih ugovora. Zaštitnik imovinsko-pravnih interesa države preuzeo je krivično gonjenje u ime Crne Gore nakon što je SDT prošle godine odbacilo prijavu Mreže za afirmaciju nevladinog sektora zbog zastare.
SDT je početkom avgusta 2025. godine odbacilo krivičnu prijavu protiv Đukanovića, njegove sestre Ane i više drugih osoba, ali je krivično vanpretresno veće Višeg suda u Podgorici zauzelo stav da zastara nije nastupila. Tužilaštvo se žalilo Vrhovnom sudu, koji je tu žalbu odbacio kao nedozvoljenu, čime je otvoren put za nova saslušanja više od dve decenije posle privatizacije.
Predmet se odnosi na prodaju Telekoma Mađar Telekomu 2005. godine. Američki istražni organi utvrdili su da je pri prodaji crnogorskog Telekoma isplaćeno više od sedam miliona evra mita najmanje dvojici crnogorskih funkcionera i advokatici, sestri tada najvišeg vladinog funkcionera. Mađar Telekom, deo Dojče Telekom grupe, platio je u decembru 2011. godine 95 miliona dolara u okviru poravnanja sa američkom Komisijom za hartije od vrednosti i berzu, koja ga je optuživala za podmićivanje zvaničnika u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.
