EK: Napredak Srbije ka EU zavisi od reformi nove vlade
Napredak Srbije ka Evropskoj uniji ubuduće će zavisiti od toga koliko će nova vlada uspeti da preokrene negativne trendove i stavi u prvi plan demokratske kriterijume, pravosuđe i osnovna prava, navodi se u godišnjem Paketu proširenja Evropske komisije objavljenom danas.
U izveštaju se ocenjuje da Srbija u prethodnih 12 meseci nije ostvarila suštinski pomak u pregovorima o pristupanju, dok je period obeležila društvena polarizacija, uključujući predizborni kontekst. Iako je napredovala u usklađivanju sa pravnim tekovinama EU i tehničkim standardima, Komisija smatra da su negativni trendovi u temeljnim oblastima suprotni cilju pristupanja i vrednostima na kojima počiva evropski put Srbije.
Brisel očekuje da Srbija obnovi demokratski dijalog, potvrdi jasnu posvećenost vrednostima EU, uključujući usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, kao i napore ka pomirenju, dobrosusedskim odnosima i normalizaciji odnosa. U dokumentu se navodi i da je slabo usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom Unije i dalje jedan od problema, uz obavezu da se sprovedu sve obaveze iz dijaloga sa Kosovom, koji uz posredovanje EU ostaje deo evropske perspektive Srbije.
Evropska komisija ocenjuje i da nedavni poslanički izbori daju novoj vladi snažan mandat za reforme. Srbija je od januara 2014. otvorila 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, uključujući sva iz Klastera 1 i Klastera 4, dok su dva poglavlja privremeno zatvorena. Istovremeno, ostaje ocena da su početna merila za otvaranje Klastera 3 ispunjena i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje, ali da će ukupni tempo pregovora zavisiti od napretka u oblasti vladavine prava i normalizacije odnosa s Kosovom.
Komisija poručuje da ostvarivanje ciljeva u procesu pristupanja zahteva snažnu političku volju, reforme, pristup celog društva, bolje planiranje i koordinaciju politika, kao i dovoljno ljudskih i finansijskih resursa. U izveštaju se navodi i da anti-EU narativ postoji ne samo u medijima, već i među pojedinim zvaničnicima Srbije, zbog čega vlasti treba da pojačaju proaktivnu i objektivnu komunikaciju o pristupanju EU i borbu protiv dezinformacija.
U dokumentu se pominje i sahrana osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića u septembru, uz zvaničnu podršku i prisustvo visokih zvaničnika i vojske, što je, prema oceni Komisije, doprinelo glorifikaciji koja je suprotna vrednostima EU. Posebno se ukazuje i na masovne proteste širom zemlje zbog navoda o korupciji i nedostatku odgovornosti i transparentnosti, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu 2024, kao i na to da su unutrašnji politički prioriteti obe strane usporili sprovođenje Sporazuma o putu ka normalizaciji iz 2023. i njegovog aneksa. Komisija je dodala da je konstruktivno angažovanje u tom procesu i uslov u okviru Programa za reforme i rast za Zapadni Balkan.
