Evropska komisija: Srbija bez napretka u usklađivanju sa spoljnom politikom EU
Srbija nije ostvarila pomak u usklađivanju sa spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, a u oblasti ekonomskih odnosa s inostranstvom zabeležen je i nazadak, navodi se u danas objavljenom Paketu proširenja Evropske komisije.
U izveštaju o napretku Srbije ocenjuje se da neusklađivanje sa sankcijama uvedenim u kontekstu ruskog rata protiv Ukrajine, uz učestale antievropske narative, otvara pitanje strateške orijentacije Srbije. U poglavlju 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, Komisija navodi da je Srbija umereno pripremljena, ali da tokom izveštajnog perioda nije ostvarila napredak i da se samo delimično usklađivala sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU.
Navodi se i da se Srbija naknadno uskladila sa pojedinim odlukama Saveta EU koje se odnose na ruske pojedince, Iran i određene izjave Unije o Ukrajini, što je ocenjen kao pozitivan pomak u praksi. Ipak, pojedini potezi i izjave Srbije, kako piše u dokumentu, bili su u suprotnosti sa ključnim stavovima EU, naročito kada je reč o Rusiji i Kini. Trenutno nema usklađivanja sa restriktivnim merama EU prema Rusiji, Belorusiji i Iranu, uvedenim zbog rata u Ukrajini.
Evropska komisija dodaje da Srbija sarađuje sa EU na suzbijanju zaobilaženja sankcija i da je pružila značajnu podršku Ukrajini, ali i ukazuje na česte bilateralne kontakte na visokom nivou sa Rusijom, među ostalim i zbog zavisnosti Srbije od ruskih energenata. U istom kontekstu navodi se i nabavka supersoničnih raketa vazduh-zemlja iz Kine, koje se montiraju na borbene avione ruske proizvodnje, čime je, prema oceni Komisije, dodatno produbljena strateška zavisnost od Kine na način koji nije u skladu sa opredeljenjem Srbije za put ka EU.
Za narednu godinu, Komisija kao prioritet Srbije navodi unapređenje usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, uključujući restriktivne mere, kao i izbegavanje poteza i izjava koji su u suprotnosti sa stavovima Unije. U preporukama se traži i jačanje borbe protiv manipulacije informacijama, dezinformacija i mešanja stranih aktera, kao i sprečavanje korišćenja teritorije Srbije i njenih građana za hibridne operacije. Komisija poziva Srbiju i da ne daje državljanima Rusije državljanstvo Srbije ukoliko bi im to omogućilo putovanje u EU bez viza.
U poglavlju 30, koje se odnosi na ekonomske odnose s inostranstvom, Evropska komisija ocenjuje da je Srbija umereno pripremljena. Zabeleženo je nazadovanje zbog privremenog uvođenja novih trgovinskih ograničenja koja nisu u skladu sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, povlačenja iz aktivnosti regionalne saradnje koje je, kako se navodi, blokiralo napredak regiona ka Zajedničkom regionalnom tržištu, kao i zbog nastavka primene postojećeg režima uvoznih dozvola.
Komisija ističe da preporuke iz prošle godine nisu u potpunosti sprovedene i da uglavnom ostaju na snazi. Od Srbije se traži da ukine sva postojeća trgovinska ograničenja i da ne uvodi nova, da usvoji zakon o genetski modifikovanim organizmima u skladu sa pravilima Svetske trgovinske organizacije, kako bi napredovala u pregovorima o bilateralnom pristupu tržištu i finalizovala pristupanje toj organizaciji, kao i da primeni mere iz novog akcionog plana o zajedničkom regionalnom tržištu i sve odluke donete u okviru CEFTA-e.
