Pobeda Studentske liste u Srbiji izazvala je niz komentara u evropskim medijima, koji je tumače kao udarac Aleksandru Vučiću, ali i poruku Vladimiru Putinu i liderima Evropske unije. U tekstovima objavljenim danas ističe se da je izborni rezultat prevazišao granice Srbije i da bi mogao da ima šire političke posledice u regionu i odnosima prema EU.
Mađarski Nepsabadšag piše da je reč o još jednom porazu za ruskog predsednika, podsećajući da je Putin uoči izbora podržao Vučićevu partiju, kao što je ranije podržao i Viktora Orbana u Mađarskoj. List navodi da ga birači ni u jednom od ta dva slučaja nisu poslušali, uz ocenu da režimi koji se bave isključivo bogaćenjem elite na kraju moraju da odgovaraju biračima.
Nemački Cajt ocenjuje da uspeh Studentske liste nije dobar ishod ni za vlade Evropske unije, koje su se, prema tom listu, godinama dodvoravale Vučiću. Kao razlog se navodi stav da je srpski predsednik predstavljao garanta stabilnosti na Balkanu, dok su posledice takvog pristupa, kako piše Cajt, u poslednje dve godine postale vidljive. List podseća i da na protestima u Srbiji nije bilo zastava EU, zaključujući da je pobedila evropska pobuna koja nema veze sa sadašnjom strukturom Unije.
Londonski Fajnenšel tajms ocenjuje da je Vučićev poraz, posle izbora u Mađarskoj, još jedan izborni zemljotres koji će se osećati daleko izvan Srbije. Taj list piše i da je reč o primeru u kojem je volja birača nadjačala pokušaje jednog autokrate da izborni sistem prilagodi sebi. U istom tekstu navodi se da pobeda Studentske liste otvara prostor za obnovu demokratske kontrole, ravnoteže tri grane vlasti, nastavak puta ka EU i konstruktivniju ulogu Srbije na Kosovu, u Bosni i Hercegovini i u regionu.
Grčki Naftemporiki piše da su studenti uspeli da ubede javnost da protesti mogu da naprave razliku i da pretvore nezadovoljstvo izazvano tragedijom u političku akciju, a potom i u parlamentarnu većinu. Taj list ocenjuje da poraz Aleksandra Vučića pokazuje kako dugotrajno dominantan sistem može da se uruši kada izgubi uverenje da nema alternative. Dodaje i da se odsustvo centralne figure u studentskom pokretu pokazalo kao prednost, jer je otežalo vlastima da sukob personalizuju i predstave proteste kao rezultat ličnih ambicija.
