Izraelci će u utorak, 27. oktobra, izaći na birališta na parlamentarnim izborima koji bi mogli da odluče da li će Benjamin Netanjahu ostati na vlasti ili će prostor za formiranje nove vlade dobiti opoziciona, više centristička koalicija predvođena generalom Gadijem Ajzenkotom.
Ovo su prvi izbori u Izraelu od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, koji je duboko potresao izraelsko društvo. Od tada je zemlja u ratu protiv Palestinaca u Pojasu Gaze, ali i u Libanu i Iranu.
Netanjahu, koji ima 77 godina, ulazi u izbore oslabljen kritikama zbog toga što nije sprečio napad Hamasa, kao i zbog kontroverznog plana reforme pravosuđa, koji je privremeno suspendovao. Istovremeno, na njemu je i veliki pritisak zbog sudskih procesa u kojima mu se sudi za korupciju i druge zloupotrebe, a američki predsednik Donald Tramp mu je i dalje javno pruža podršku.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je poverenje u premijera palo, uprkos tome što su mnogi Izraelci podržavali vojne operacije protiv Hamasa u Gazi, Hezbolaha u Libanu i Irana. Među temama koje utiču na birače izdvajaju se i odnosi religije i države, kao i spor oko vojne službe ultraortodoksnih „haredi“ Jevreja, pošto je Visoki sud 2024. godine taj izuzetak proglasio nezakonitim.
Netanjahu se oslanja na „haredi“ partije koje se protive regrutaciji, dok opozicija traži da svi građani služe vojni rok. Dodatni pritisak predstavljaju rast troškova života i diplomatska izolacija Izraela zbog dugotrajnih ratova.
Prema anketama, nijedan od Netanjahuovih rivala nema jasnu prednost koja bi mu obezbedila sigurno skidanje s vlasti. Ajzenkot, bivši načelnik Generalštaba izraelske vojske, tokom leta je zabeležio rast popularnosti, a percepcija da je vojno lice sa čvrstim stavovima i van političkog establišmenta doprinosi njegovom profilu. U javnosti se ističe i njegovo skromno poreklo, kao i činjenica da je sina izgubio u ratu u Gazi u decembru 2023. godine.
Bivši premijer Naftali Benet i dalje je važna figura u opozicionom bloku. U izbornoj trci učestvovaće i arapske stranke koje je Centralna izborna komisija nakratko diskvalifikovala, ali im je Vrhovni sud omogućio učešće. Tri frakcije nastupaju zajedno kao „Zajednička lista”, dok stranka „Raam” izlazi samostalno.
Ni Netanjahuov desničarski blok ni opoziciona koalicija, prema procenama, neće samostalno osvojiti većinu od 61 poslaničkog mesta potrebnu za stabilno formiranje vlade. Istraživanja pokazuju da bi Likud mogao da osvoji između 18 i 35 mandata, što bi ga ostavilo kao najjaču pojedinačnu stranku, ali i sa ozbiljnim preprekama u sklapanju koalicije.
Izraelci biraju 120 članova Kneseta na četvorogodišnji mandat, a zbog proporcionalnog sistema glasanja za stranke, a ne pojedinačne kandidate, politička scena ostaje izrazito fragmentisana. Zvanični rezultati moraju biti objavljeni najkasnije sedam dana posle izbora, do 4. novembra. Nakon toga će predsednik Isak Hercog poveriti jednom od lidera mandat za sastavljanje vlade, a ako koalicija od 61 poslanika ne bude formirana u predviđenom roku, Kneset bi mogao biti raspušten i raspisani novi izbori.
Dodaj komentar