NBS podigla referentnu kamatnu stopu na šest odsto
Izvršni odbor Narodne banke Srbije u ponedeljak je odlučio da poveća referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na šest odsto, i time zaoštri monetarne uslove, saopšteno je iz NBS. Istovremeno su podignute i kamatne stope na depozitne olakšice, na 4,75 odsto, i na kreditne olakšice, na 7,25 odsto.
U NBS navode da je takva odluka doneta zbog ostvarenog i očekivanog kretanja inflacije, kao i rizika iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji mogu da utiču na njeno dalje kretanje. Kako se ocenjuje, više kamatne stope trebalo bi da spreče značajnije sekundarne efekte energetskog šoka na ostale cene i očuvaju cenovnu stabilnost u srednjem roku.
Centralna banka je saopštila i da je međugodišnja inflacija u septembru porasla na 4,1 odsto, uglavnom zbog niske baze iz prošle godine kod cena prehrambenih proizvoda i proizvoda kućne hemije, na koje se primenjivala uredba o ograničenju marži. Na rast inflacije uticalo je i poskupljenje naftnih derivata od više od 17 odsto na međugodišnjem nivou, usled viših cena nafte na svetskom tržištu, pri čemu bi rast bio veći da država nije smanjila akcize na gorivo.
Prema proceni Izvršnog odbora, dugotrajnije zadržavanje visokih cena energenata, uz više svetske cene drugih primarnih proizvoda, jaču uvoznu inflaciju i nisku bazu iz ove godine kod cena hrane, uticaće na dalji postepeni rast inflacije. NBS očekuje da će naredne godine inflacija biti iznad gornje granice cilja od tri odsto, uz odstupanje plus ili minus 1,5 odsto, a da bi se krajem 2027. vratila u granice cilja.
Kada je reč o privrednom rastu, NBS očekuje da će ove godine biti veći nego što je procenjeno u avgustu i da će iznositi najmanje 3,5 odsto. Kako navode, srpska privreda pokazala je veću otpornost od očekivane na dešavanja u međunarodnom okruženju, a rezultat je i veći rast poljoprivredne proizvodnje od procenjenog. Istovremeno, projekcija rasta za 2027. godinu smanjena je na četiri odsto, uz objašnjenje da su na to uticali viša ovogodišnja baza, geopolitičke tenzije i nastavak rasta svetskih cena energenata. Glavni oslonac rasta trebalo bi da bude domaća tražnja, uz doprinos potrošnje i investicija podržanih rastom raspoloživog dohotka i realizacijom infrastrukturnih projekata.
