NUNS traži preispitivanje starih i novih napada na novinare

Novinarska udruženja okupljena u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara zatražila su od tužilaštva i policije da ponovo razmotre više nerešenih slučajeva ubistava, napada i pretnji novinarima, upozoravajući da je i dalje veliki broj predmeta bez epiloga, a osuđujućih presuda malo.

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina protiv novinara, novinarski deo SRG posebno je ukazao na ubistva Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Radislave Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i na fizički napad na Vuka Cvijića 2024. godine, navodi se u saopštenju NUNS-a.

Od disciplinskih organa Visokog saveta sudstva zatraženo je i hitno postupanje po prijavama podnetim u januaru 2026. protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude u slučaju Ćuruvija. Vrhovni sud je utvrdio da je ta presuda doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Prema podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, od 2016. do kraja septembra 2026. formirano je 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima izvršenim na štetu novinara. U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 su još u toku dokazne radnje ili sudski postupci, dok u 178 predmeta izvršilac nije identifikovan.

Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a taj broj je, kako navodi NUNS, značajno smanjen u poslednje dve godine. Tokom 2025. doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. do sada donete tri od 111 predmeta.

Novinarski deo SRG ocenio je da se takav trend može povezati i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom, navodeći da u velikom broju slučajeva policija nije odgovarala na zahteve za prikupljanje potrebnih informacija. Zbog toga je zatraženo da se ispita krivična i disciplinska odgovornost za takvo postupanje, kao i da policija bez odlaganja dostavlja tražene podatke kako bi se ubrzalo procesuiranje slučajeva.

U saopštenju se navodi i da je policija u prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji bezbednosti novinara, pa se traži preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare i utvrđivanje odgovornosti. Od Ministarstva unutrašnjih poslova zatraženo je i da postupi po svim prijavama upućenim Sektoru unutrašnje kontrole.

Novinarska udruženja zatražila su i da se stvore uslovi za povratak novinara koji su poslednjih meseci napustili Srbiju iz straha za sopstvenu i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.

Istovremeno, novinarski deo SRG ocenio je da je saradnja unutar grupe, posebno sa Vrhovnim javnim tužilaštvom, tokom pripreme i na dan lokalnih izbora u martu 2026. bila na visokom nivou. Prema dostupnim podacima, tog dana zabeležena su tri napada na novinare.

Udruženja su ukazala i na potrebu izmena i dopuna Krivičnog zakonika i drugih zakona radi bolje pravne zaštite novinara, kao i na značaj promovisanja njihove bezbednosti kroz medijske sadržaje i programe javnih servisa. Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine, a čine je predstavnici VJT, MUP-a, UNS-a, NUNS-a, NDNV-a, Asocijacije medija, ANEM-a i AOM-a, dok je Misija OEBS-a u Srbiji posmatrač.