Crna Gora je i dalje najdalja otišla u pregovorima sa Evropskom unijom, ali bilten „Šira Evropa“ RSE/RL ocenjuje da vreme za ostvarenje cilja da postane 28. članica Unije do 2028. godine polako ističe.
RSE podseća da je Crna Gora ove nedelje zatvorila još tri pregovaračka poglavlja, dok u nacrtu zaključaka za Samit EU 15. i 16. oktobra stoji da Evropski savet pozdravlja rad na izradi pristupnog ugovora sa Crnom Gorom i prima k znanju nameru irskog predsedavanja da do kraja godine postigne dogovor o privremenom zatvaranju svih poglavlja, uz sprovođenje potrebnih reformi.
Ipak, izrada pristupnog ugovora ne odvija se dovoljno brzo. Kako navodi RSE, potpuno usaglašavanje sa Evropskom komisijom i Podgoricom očekuje se do proleća, a potpisivanje do leta 2028. godine, ali radna grupa koja radi na ugovoru i dalje se sastaje samo jednom nedeljno u Briselu, iako bi sastanci u ovoj fazi trebalo da budu češći. To, prema tom izvoru, pokazuje i da nisu sve članice EU podjednako spremne da ubrzaju proces.
Neizvesan ostaje i cilj da sva pregovaračka poglavlja budu zatvorena do kraja godine. Crna Gora ih je ove nedelje ukupno zatvorila 21 od 33, ali proces kasni, a za većinu zastoja RSE navodi da je odgovorna Hrvatska zbog niza bilateralnih pitanja.
Među njima je ranije bilo i pitanje kabotaže, koje je rešeno, dok Zagreb sada izražava zabrinutost zbog funkcionisanja crnogorske pomorske uprave. Većina sporova ipak se odnosi na istorijska pitanja, koja bi uobičajeno bila razmatrana u okviru Poglavlja 31 o spoljnoj politici, ali ono još nije zatvoreno, pa postoji opasnost da se ti sporovi preliju i na druga poglavlja.
Zahtevi Hrvatske obuhvataju i ime plivačkog bazena „Zoran Gopčević“ u Kotoru, jer Zagreb traži da se objekat preimenuje, pošto je Gopčević bio stražar u logoru Morinj tokom sukoba devedesetih, u kojem su držane stotine hrvatskih zarobljenika u nehumanim uslovima, a neki i mučeni. Sporno je i pitanje jedrenjaka „Jadran“, trojarbolnog broda izgrađenog 1933. godine, koji je pre rata bio stacioniran u Splitu, a 1991. se zatekao u Crnoj Gori. Hrvatska traži da brod bude vraćen pod njenu kontrolu, dok Podgorica tvrdi da joj pripada pravo vlasništva.
Dve zemlje imaju i nerešena pitanja kopnene i pomorske granice, kao i razgovore o ratnoj odšteti u iznosu od više milijardi dolara, što bi, prema oceni RSE, moglo dodatno da uspori pregovore.
Dodaj komentar