Svetska banka: Spoljni dug zemalja u razvoju porastao na rekordnih 9,4 biliona dolara
Spoljni dug zemalja u razvoju dostigao je 9,4 biliona dolara, što je rekordna vrednost, dok su najsiromašnije države tokom 2025. godine plaćale najviše kamatne stope na novo zaduživanje još od osamdesetih godina prošlog veka, saopštila je Svetska banka u Vašingtonu.
Prema podacima koje prenosi Blumberg, zemlje sa niskim prihodima, koje od Svetske banke mogu da dobijaju grantove i povoljne kredite, prošle godine su u proseku plaćale kamatu od 8,2 odsto na nove privatne zajmove i 9,4 odsto na novoemitovane obveznice. Za poređenje, kamatna stopa na nove obveznice zemalja u razvoju sa jačim ekonomijama iznosila je u proseku 5,5 odsto.
Svetska banka navodi da je privatno finansiranje bilo glavni pokretač rasta spoljnog duga zemalja sa niskim i srednjim prihodima, izuzimajući Kinu. Neto priliv duga po tom osnovu dostigao je gotovo 360 milijardi dolara u 2025. godini.
Glavni statističar Svetske banke i direktor za razvojne podatke Haišan Fu ocenio je da je povratak privatnog kreditiranja dobrodošao, ali je upozorio da se te države sve više zadužuju, plaćaju više i u mnogim slučajevima imaju sve manje sredstava za dugoročni razvoj.
Banka takođe upozorava da mnoge vlade nove obveznice koriste za otkup postojećeg duga ili za produžavanje rokova otplate, bez značajnijeg smanjenja ukupnog zaduženja. Zbog toga su, kako navodi, ranjivije na spoljne šokove, posebno u situacijama kada već imaju velike potrebe za finansiranjem i ograničen prostor za reakciju.
Sve češće se, prema oceni Svetske banke, koriste i složene operacije upravljanja dugom i alternativni modeli finansiranja. Takvi instrumenti mogu brzo da obezbede devize, ali nose rizike povezane sa kolateralom, refinansiranjem i nedovoljnom transparentnošću.
