Talas rasprodaje oborio Volstrit, najviše stradale akcije povezane s veštačkom inteligencijom
Volstrit je u četvrtak zabeležio oštar pad, koji su predvodile akcije kompanija uključenih u izgradnju centara podataka za veštačku inteligenciju. Time je poništen rast američkog tržišta iz prethodnog dana, najveći u poslednja tri meseca.
Indeks S&P 500 potonuo je 4,4 odsto, što je njegov najgori dan od aprila 2025. godine. Dow Jones Industrial Average izgubio je 1.833 poena, odnosno 3,4 odsto, dok je Nasdaq pao 5,5 odsto i sada je 11,9 odsto ispod rekorda iz prošlog meseca, što na berzi znači da je ušao u korekciju.
Pad je zahvatio i druga tržišta, jer su investitori nastavili da povlače kapital iz akcija koje su mesecima rasle zahvaljujući procvatu veštačke inteligencije. Južnokorejski KOSPI oslabio je 5,3 odsto, dok su analitičari upozoravali da bi visoki troškovi zaduživanja mogli da uspore gradnju novih centara podataka. Pojedini kritičari ocenjuju i da su cene akcija u tom sektoru previše porasle.
Dodatnu nervozu izazvali su i američki međuizbori održani u utorak. Pobede demokrata širom zemlje otvorile su mogućnost da vlasti nalože obustavu izgradnje novih centara podataka, dok birači, bez obzira na političku pripadnost, izražavaju zabrinutost zbog veštačke inteligencije i viših računa za struju povezanih s radom tih objekata.
Najveći udar pretrpela je Nvidia, čije su akcije pale 9,3 odsto i bile najveći teret za S&P 500. Od početka godine vrednost tih akcija pala je 2,6 odsto, iako su tokom prethodne tri godine beležile godišnje skokove od oko 39, 171 i 239 odsto. Advanced Micro Devices izgubio je 17,3 odsto, CoreWeave 9,8 odsto, a GE Vernova 7,5 odsto.
Na drugim tržištima slika je bila nešto drugačija. Cena barela nafte Brent porasla je 3,9 odsto, na 98,29 dolara, nakon snažnog pada dan ranije, dok su prinosi na američke državne obveznice nastavili da klize. Prinos na desetogodišnje obveznice pao je na 4,84 odsto sa 4,90 odsto u sredu, nakon što je u izbornoj noći bio 4,95 odsto, a prošlog meseca iznad 5,30 odsto.
Na berzama u inostranstvu kretanje je bilo neujednačeno. Japanski Nikkei 225 pao je 1,8 odsto, londonski FTSE 100 0,4 odsto, a Banka Engleske je prvi put u poslednje tri godine podigla osnovnu kamatnu stopu kako bi suzbila visoku inflaciju. Iz banke su poručili da će naredni potezi zavisiti i od razvoja rata s Iranom, koji utiče na cenu nafte i na globalne inflacione pritiske.
