Inflacija u Srbiji kretaće se i u naredne dve godine u granicama cilja, koji je tri odsto, sa odstupanjem plus ili minus 1,5 odsto, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS).
Viceguverner NBS Željko Jović je na predstavljanju Izveštaja o inflaciji za februar rekao da su procene da će se krajem ove godine inflacija približiti centralnoj ciljanoj vrednosti.
Smirivanju inflacije će, po njegovim rečima, doprinositi restriktivni monetarni uslovi, niža uvozna inflacija i niže cene energenata na svetskom tržištu, kao i nova poljoprivredna sezona – ako bude uspešna.
On je naveo da je nova procena centralne banke da će rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) ove godine iznositi 4,5 odsto, a u naredne dve godine između četiri i pet odsto.
„Projektujemo da će rast BDP-a naredne dve godine biti između 4,5 i pet odsto, odnosno da će u 2027. godini, kada će u Beogradu biti održana međunarodna specijalizovana izložba Ekspo, biti na gornjoj granici“, rekao je Jović.
Rezultati analize međugodišnjeg rasta potrošačkih cena u 2024. u odnosu na godinu koja joj je prethodila pokazali su, kako je rekao, da je znatno smanjeno učešće proizvoda i usluga unutar potrošačke korpe koji su zabeležili dvocifren međugodišnji rast, kao i da je povećan procenat (na oko 25 odsto) proizvoda i usluga koji u 2024. nisu poskupeli, pri čemu je čak 100 proizvoda i usluga imalo niže cene nego godinu dana ranije.
Analiza fenomena da tokom inflatornih pritisaka brže rastu cene jeftinijih brendova od skupljih brendova istih proizvoda, koji je poznat kao „cheapflation“ pokazala je da je od 2022. do 2024. godine kumulativan rast cena jeftinijih brendova bio za pet procentnih poena viši u odnosu na skuplje brendove.
Potvrđena je i druga osobina ovog fenomena, a to je da se najveća razlika u kretanju cena jeftinijih i skupljih brendova javlja tokom najizraženijih inflatornih pritisaka, a uzroci te pojave mogu biti generalno niska elastičnost tražnje za hranom, koja je najniža upravo za najjeftinije brendove.
Takođe, pokazala je analiza NBS, rast cena može dovesti do zamene skupljih jeftinijim varijantama istog proizvoda, čime se povećava tražnja za najjeftinijim brendovima i stvaraju dodatni cenovni pritisci.
Pored toga, nesavršena tržišna struktura olakšava da se, kako je naveo Jović, povećani troškovi proizvođača i trgovaca više nego u punoj meri preliju na maloprodajne cene, što je problem na koji je NBS više puta upozoravala i apelovala na trgovce da budu svesni važnosti svoje uloge koju imaju u lancu snabdevanja.
Pozitivna dinamika aktivnosti u privredi nastavljena je, kako je naveo Jović, i u poslednjem tromesečju 2024. godine, kada je, prema proceni Republičkog zavoda za statistiku (RZS), međugodišnji rast BDP-a iznosio 3,3 odsto, a na nivou godine taj rast je dostigao 3,9 odsto.
„Negativni efekti suše u poljoprivredi kompezovani su rastom u građevinarstvu, zahvaljujući prvenstveno realizaciji infrastrukturnih projekata planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027“, rekao je Jović.
Na privredni rast će ove godine, ocenili su u NBS, uticati proizvodnja električnih automobila, proizvodnja električne energije u novom bloku Kostolac B3 i proizvodnja autoguma u Zrenjaninu, kao i rast produktivnosti zbog uvođenja novih tehnologija.
„Brži rast uvoza robe i usluga od izvoza, uz rast rashoda po osnovu dohodaka od stranih direktnih investicija, uticao je i na to da deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2024. iznosi 6,3 odsto BDP-a“, rekao je Jović.
Dodao je da i pored tog rasta, deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je u punoj meri pokriven prilivima po osnovu stranih direktnih investicija, koji su na nivou godine iznosili 5,2 milijarde evra.
To je, kako je naveo, doprinelo da ovo bude četvrta godina zaredom u kojoj su preovladali pritisci na jačanje (aprecijacijski pritisci) dinara i da je NBS na deviznom tržištu bila neto kupac deviza.
U 2024. je, prema njegovim rečima, na deviznom tržištu kupljeno neto 2,725 milijardi evra, kako dinar ne bi prekomerno ojačao, što je rezultiralo rastom deviznih rezervi zemlje na 29,3 milijarde evra na kraju godine.
„Projektujemo da će učešće deficita tekućeg računa u BDP-u na sličnom nivou, kao u 2024. biti ove i naredne godine, a da će se zatim sniziti na oko četiri odsto u 2027, čemu treba da doprinese rast izvoza usluga u godini održavanja specijalizovane izložbe Ekspo, ali i poboljšanje spoljnotrgovinske robne razmene“, rekao je Jović.
Fiskalna kretanja u 2024. godini, kako je ocenio, bila su povoljnija od očekivanih, a na to ukazuje pre svega fiskalni deficit, koji je na konsolidovanom nivou iznosio dva odsto BDP-a, dok je rebalansom budžeta bilo planirano da iznosi 2,7 odsto.
Krediti privredi povećani su u 2024. godine 4,8 odsto, a stanovništvu 10,2 odsto, dok je dinarska štednja građana premašila 190 milijardi.
„Agencija Standard & Poor’s dodelila je Srbiji u oktobru investicioni rejting, a krajem prošlog meseca agencija Fitch je zadržala pozitivne izglede Srbije za njegovo dobijanje. U periodu između 2018. i 2024. BDP po glavi stanovnika prema agenciji Fitch povećan je više od 80 odsto“, naveo je Jović.
Na pitanje novinara da li studentski protesti usporavaju privredni rast Jović je naveo da osnovna projekcija NBS za ovu godinu nije uzimala u obzir taj faktor, ali i da je suviše kratak period da bi se mogla doneti ocena o tom uticaju.
Odgovarajući na pitanje da li će sankcije prema Naftnoj industriji Srbije negativno uticati na privredni rast Jović je rekao da su u kontaktu sa tom kompanijom i da se sada finansijske transakcije obavljaju normalno, kao i da očekuje da će se problem rešiti po najpovoljnijem scenariju.
Na pitanje da li je tačno da je zbog društvene krize u Srbiji smanjen priliv stranih direktnih investicija kako tvrdi predsenik države Aleksandar Vučić direktor sektora za ekonomska istraživanja i statistiku Savo Jakovljević rekao je da još nema zvaničnih podataka, ali da je prema preliminarnim manji priliv u odnosu na isti mesec godinu dana ranije.
„Preliminarni podaci pokazuju da je usporen priliv investicija, ali postoji ostatak godine, može se nadoknaditi“, rekao je Jakovljević.
Dodao je da je kratak period i za procenu rezultata bojkota potrošača da kupuju u najvećim trgovačkim lancima. „Potrebno je sagledati bar efekat na nivou meseca, a bojkoti od jedan ili pet dana uglavnom daju signalni efekat, umesto što ima ekonomski rezultat“, naveo je on.
Na pitanje da li je projekcija o rastu BDP-a od 4,5 odsto u ovoj godini optimistična obzirom da Međunarodni monetarni fond i Ministarstvo finansija predviđaju 4,2 odsto, Jakovljević je rekao da rast BDP-a od 4,5 odsto osnovni scenarij i da ne moraju sve projekcije da budu nužno iste.
Odgovarajući na pitanje da li NBS ima dovoljno deviza u slučaju da Gaspromnjeft odluči da proda udeo u NIS-u viceguverner Nikola Dragašević je rekao da ima dovoljno novca za sve devizne obaveze.
Dodaj komentar