Srbija je, osmu godinu zaredom, nastavila pad na globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru, u rangiranju za 2024. Indeks percepcije korupcije bio 35, pa je zauzela 105. poziciju, od 180 zemalja, što je najlošije od 2012, otkad se primenjuje sadašnja metodologija rangiranja, saopštila je danas Transparentnost Srbija (TS).
Prema rezultatima globalne mreže Transparensi Internešnel, Srbija ima za jedan poen lošiji indeks i za jedno mesto lošiju poziciju nego prethodne godine.
Rangirano je 180 zemalja i teritorija, na skali gde je mogući raspon ocena od 0 do 100, a sa indeksom osam je najlošije rangiran Južni Sudan, a najbolje Danska sa indeksom 90.
Srbija je ove godine deli 105. poziciju sa Ukrajinom, a od zemalja regiona samo je Bosna i Hercegovina lošija, sa indeksom 33.
Albanija, sa kojom je Srbija pre dve godine godine poziciju, sada ima indeks 42, Severna Makedonija 40, Mađarska 41, Bugarska 43, a Crna Gora i Rumunija 46, dok Hrvatska ima indeks 47. Kosovo, koje se zasebno rangira, ima skor 44.
Unutar bivše SFRJ, i dalje je najbolja plasirana Slovenija sa indeksom 60, za četiri poena bolje nego prošle godine.
Navedeno je i da je pozicija Srbije, u odnosu na broj rangiranih zemalja, najlošija od 2005. godine, kada je Srbija i Crna Gora bila na 97. mestu od 158 rangiranih.
Dodaje se da su poslednja dva rangiranja, kada je ocena za Srbiju bila približno jednaka globalnom proseku, bila 2013. i 2016. godina.
Iako Srbija, prema podacima „Economist Intelligence Unit“ za 2023. godinu spada među zemlje sa „manjkavom demokratijom“, njen indeks je za dva poena niži od proseka zemalja u kojima je uspostavljen, za stepenicu niži, „hibridni režim“, dok zemlje sa manjkavom demokratijom imaju prosek 47.
Kako se podseća u saopštenju, nedavno usvojenom Strategijom za borbu protiv korupcije Vlada Srbije je predvidela da Indeks percepcije korupcije, kao pokazatelj uticaja dostizanja opšteg cilja Strategije, poraste sa 36 iz 2023. godine na 43 do 2028. godine.
Ukazano je da je reč o globalnom proseku, od kojeg Srbija sada zaostaje osam poena.
Prosečna ocena na evropskom kontinentu je 56, a među članicama EU 62.
Nakon ptrvoplasirane Danska, na listi slede Finska (88) i Singapur (84), koji je pretekao Novi Zeland (83).
Kako je navedeno, na dnu tabele nema velikih promena, pa tako Južni Sudan ima indeks osam, Somalija devet, Venecuela 10, a Sirija 12.
Ocenjeno je i da članstvo u EU nije garancija dobrih rezultata, što pokazuje skor zemalja iz susedstva, pa je tako Mađarske imala pad za jedan poen na 41, Bugarske (43, pad za dva poena), Rumunije (46 istovetno kao CPI 2023) i Hrvatske (47, pad za tri poena).
U EU značajan pad su zabeležile Malta (sa 51 na 46), Slovačka (sa 54 na 49), Španija (sa 60 na 56) i Portugalija (sa 61 na 57).
Među bivšim socijalističkim zemljama Evrope, ubedljivo je najbolje plasirana Estonija sa skorom od 76, a od onih zemalja koje nisu članice EU to je i dalje Gruzija (iako indeks nastavlja da pada, sa 56 na 54, a 2024. godine na 53).
Iz Transparentnosti Srbija su poserili da se pri izradi Indeksa percepcije korupcije uzima u obzir 13 relevantnih istraživanja koja mere percepciju o korumpiranosti javnog sektora.
Ta istraživanja predstavljaju mišljenje ili utisak koji o korumpiranosti državnih funkcionera i javnih službenika imaju oni koji sa njima posluju ili koji o tome savetuju poslovne ljude, vlade i međunarodne institucije.
Istraživanja moraju biti objavljena u poslednja 24 meseca i moraju postojati makar tri takva izvora podataka da bi zemlja/teritorija bila rangirana.
Srbija je ove godine obuhvaćena sa ukupno osam relevantnih istraživanja, što garantuje visok stepen pouzdanosti nalaza.
Uporedivost podataka sa onima iz ranijih godina je na još višem nivou – 12 godina unazad, jer se za Indeks percepcije korupcije koristi sedam istih izvora informacija, a u poslednjih sedam godina identičnih osam, navedeno je u saopštenju.
Precizirano je da su za Srbiju korišćeni nalazi Global Insight Country Risk Ratings, Bertelsmann Foundation, World Economic Forum, Economist Intelligence Unit, Freedom House, International Country Risk Guide, World Justice Project Rule of Law Index i Varieties of Democracy Project.
Od istraživanja koja su relevantna za Srbiju, u tri slučaja su podaci prikupljani u 2024, u tri istraživanja tokom 2023, u jednom u obe godine, dok je jedno istraživanje, okončano 2024, sprovedeno u dužem periodu.
Od osam izvornih istraživanja, na osnovu kojih je sačinjen Indeks percepcije korupcije za 2024. za Srbiju, ocena je bila nešto bolja u četiri, dok je u preostaloj polovini skor bio lošiji, što je prevagnulo.
U jednom slučaju je zabeleženo značano pogoršanje – istraživanje među rukovodiocima preduzeća za potrebe Svetskog ekonomskog foruma.
U regionalnom izveštaju za istočnu Evropu i srednju Aziju, Transparenci Internešnl navedeno je da između ostalog da mnogim zemljama demokratske institucije slabe, a vladavina prava se pogoršava, usled unutrašnjih nestabilnosti i spoljašnjih pritisaka.
Ovo omogućava da korupcija cveta, a istovremeno podriva poverenje javnosti i održivi razvoj.
Regionalni izveštaj izdvaja Srbiju, kao jednu od zemalja „pod lupom“, piše u saopštenju.
„Srbija (35) nastavlja da opada na Indeksu percepcije korupcije, dok dominacija izvršne vlasti i izloženost institucija korupciji rastu pod rigidnom kontrolom predsednika Aleksandra Vučića“, piše u saopštenju.
Dodaje se da je reakcije vlasti nakon urušavanja nadstrešnice na rekonstruisanoj železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je poginulo 15 ljudi, izazvale su masovne proteste širom zemlje, na kojima se zahteva odgovornost, a korupcija stavlja u focus, a u pokušaju da smiri krizu, Vučić je odobrio objavljivanje mnogih dokumenata o renoviranju stanice.
Podaci iz pojedinih dokumenata, kao i netransparentan izbor podizvođača dodatno su podstakli sumnje da je projekat precenjen, naveli su iz Transparentnosti.
Podsetili su i da je tri meseca posle događaja, novosadski javni tužilac po prvi put najavio da će biti ispitane tvrdnje o mogućoj korupciji.
Vlada Srbije se takođe u velikoj meri oslanja na međudržavne sporazume i posebne zakone bez odgovarajućih antikorupcijskih kontrola u vezi sa izložbom EXPO, i drugim projekti ma planiranim do 2027, čija je vrednost procenjena na 18,5 milijardi dolara, navela je u saopštenju Transapentnost Srbija
Dodaj komentar