Ideološka homogenost Srpske napredne stranke (SNS) prilično je slaba i u trendu opadanja, jer je uočena izvesna distanca glasača i simpatizera u odnosu na partiju, pokazalo je istraživanje javnog mnjenja u Beogradu, koje je u decembru sproveo Istraživačko-izdavački centar Demostat .
Sociolog Srećko Mihailović, koji je i glavni istraživač Demostata, rekao je je za emisiju „Pola sata Demostata“, da bi „šanse za pobedu opozicije i vladajućih stranaka na eventualnim prolećnim beogradskim izborima bile izjednačene“.
„Opozicija ima šanse ako bi bila iole jedinstvena, ako bi imala dva, tri zajednička cilja i borila se u prvom koraku sa njihovim ostvarenjem, medjutim, opozicione stranke ulaze u koaliciju sa kompletnim programom, očekujući da će njihov program preuzeti druga stranka, a to isto očekuje ta druga partija“, naveo je Mihailović.
Kako prenosi poratl Demostata, Mihailović je kazao i da je pitanje rezultata bilo kojih izbora u Srbiji zapravo pitanje da li će proces urušavanja SNS-a biti nastavljen i da li će to opozicija iskoristiti.
„Nailazimo na izmedju jedne petine i jedne četvrtine članova, simpatizera i pristalica stranke koji misle drugačije od većine u toj stranci, što znači da je stranka na putu da se dehomogenizuje. U takvoj situaciji, oni mogu da glasaju za nekog drugog, da naprave otklon prema stranci iz raznoraznih razloga, bilo da su moralni, vezani za neku ličnu korist koju nisu uspeli da realizuju“, rekao je Mihailović.
On je dodao i da je manja distanca simpatizera SNS-a prema lideru stranke Aleksandru Vučiću, „koji i dalje ostaje čvrst oslonac poštovan od znatnog dela biračkog tela“.
Mihailović je ocenio da u Srbiji „ukupnu politiku odredjuju tri društvena fenomena – odnos Srbije prema EU, odnos Srbije prema Rusiji i odnos prema rešavanju kosovskog problema“, kao i da su to oblasti na koje su se pitanja u decembarskom istraživanju takodje odnosila.
Govoreći o odnosu Srbije prema EU, Mihailović je naveo da je „po oko 30 odsto ispitanika ‘za’ i ‘protiv’ ulaska u EU, dok postoji najveći broj onih koji nisu ni na jednoj strani, bilo da su neodlučni ili imaju jakih argumenata i za jednu i za drugu opciju“, kao i da „u Srbiji postoji manjak informacija o pozitivnim aspektima pristupanja i učlanjenja u EU, i da se konstatuje sukob činjeničnog i emocionalnog odnosa prema EU“.
„Džep nam je na Zapadu, a imaginarno srce na Istoku i u Rusiji. To je razlika između emocionalnog odnosa i racionalnog, izmedju interesnog odnosa i neke imaginarne ljubavi. Mi volimo Ruse, Rusi vole Bugare, mi ne volimo Bugare i to je jedan takav krug ljubavi izmedju naroda koja je čudna“, naveo je on.
Mihailović je, govoreći o rezultatima istraživanja Demostata o odnosu gradjana Srbije prema kosovskom problemu, rekao da „nije iznenadjujuće“ što je 70 odsto ispitanih odgovorilo da „nije spremno da ratuje sa Albancima“.
„Pokazuje se smirivanje tenzija u javnom mnjenju i razumniji odnos gradjana prema rešavanju kosovskog problema, s tim što je to tek u začetku. Mi nemamo većinu na razumnoj strani, ali ako se ide tim pravcem, to je dobro“, istakao je Mihailović.
Prema njegovim rečima, devet od deset ispitanika smatra da nijedna politička partija ne može da reši probleme Beogradjana, kao i da su „Beogradjani mahom zadovoljni svojim životom, ali nisu Beogradom i Srbijom“.
„Od deset ljudi devet misli da nema političke partije koja bi uspešno mogla da reši probleme Beograda. To je jedan od najpesimističnijih nalaza u ovom istraživanju, tolika neverica u političke stranke“, istakao je on.
Mihailović je zaključio da „postoji negativan odnos prema političkim partijama, te da gradjani u tolikoj meri nemaju poverenja u lidere, stranke i političke institucije, da to politički život snižava do mere da u politici može da se radi svašta i da se u taj posao uključe ljudi koji bilo gde drugo ne bi mogli da rade ni iole pristojan posao“.
