Izvršni direktor CeSID-a Bojan Klačar smatra da je izvesno da će se u 2023. godini ubrzati dinamika rešavanja kosovskog pitanja, a govoreći o eventualnim izborima u Srbiji, kaže da ako ih i bude, moguće je da se beogradski održe u drugoj polovini godine.
"Izvesno je da će se ove godine dinamika pregovora oko KiM ubrzati, čini se da više nije toliko u fokusu to da Srbija uvede sankcije Rusiji, nego da je fokus međunarodne zajednice otišao ka Kosovu i postizanju nekakvog sporazuma koji bi bio, ako ne finalni, onda blizu finalnog rešenja", rekao je Klačar za Tanjug komentarišući sinoćne poruke predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kako dodaje, izgleda da je međunarodna zajednica procenila da bi to bio efikasniji način nego uvođenje sankcija Rusiji jer bi postizanjem dogovora između Beograda i Prištine zapravo uvođenje sankcija prema Rusiji postalo manje važno, dok bi na drugom nivou to isključilo ključni uticaj Moskve na Balkanu i u Srbiji.
"A to je uvek bilo Kosovo više nego što je energetika tako da ćemo verovatno biti svedoci ubrzane kosovske dinamike, da će Srbija morati relativno brzo da se izjasni o ponuđenim rešenjima i da će srpsko društvo morati da na ozbiljan način da debatuje o tom rešenju jer i prihvatanje i odbijanje rešenja povlači za sobom različite i dobre i loše posledice", navodi.
Smatra da će se o predloženom francusko - nemačkom sporazumu i dalje razgovarati i da ovaj revidirani dokument nije finalni, da nije dokument po principu da se uzme ili ostavi.
Prema njegovim rečima, može se očekivati da međunarodna zajednica stavi Srbiju u situaciju u kojoj će predstaviti moguće posledice nepotpisivanja ili nepostizanja sporazuma sa Prištinom.
"To neće biti uvođenje sankcija Srbiji, povlačenje investicija, ali će biti prezentovane negativnih posledica koje bi verovatno bila neka vrsta izolacije Srbije, delimično ili potpuno zaustavljanje procesa evropskih integracija", kaže Klačar.
Kako kaže, čini se da evropske zemlje u ovom momentu žele jasnije i preciznije stavove od Srbije, a da je politika SAD nešto balansiranija, da ne insistiraju na nekim rešenjima koja idu na štetu Srbije.
Ipak, sasvim sigurno je za očekivati da Srbija neće imati laku poziciju u tim razgovorima jer, kako kaže, delovi predloga sporazuma koji su se postavili u javnosti ipak više idu u prilog Prištini, nego Beogradu i "čini se da u njima ima malo kompromisnih elemenata".
Klačar smatra da bi Priština dobila više prevashodno zbog dobijanja mesta u UN i navodi da, ako se to desi, potpuno je irelevantno da li će Srbija priznati tzv. Kosovo ili ne i da li će poslati svog ambasadora u Prištinu.
Komentarišući pisanje nemačkog "Cajta" da predsednika Srbije treba "pripitomiti", Klačar kaže da se u jednom delu evropskih medija polako probijaju tonovi koji nisu bili karakteristični do sada, a koji eksplicitnije govore o tome da bi Srbija trebalo da bude izloženija mnogo većim pritiscima i većim sankcijama nego što jeste.
"Smatram da je takav pristup pogrešan, da je izlaganje Srbije pretnjama sankcijama bilo kontraproduktivno, da je mnogo bolji pristup svih zapadnih partnera da se pregovori oko Kosova stave u okvir građenja partnerstva sa Srbijom, ali Srbija treba da bude svesna da se sa ratom u Ukrajini atmosfera promenila i da je pozicija Srbije zbog postojanja bliskosti prema Rusiji drugačija danas nego pre godinu dana i bilo bi dobro da vodi računa da ne pređe neke granice posle kojih ne bi moglo da se vrate na staro", dodaje.
Govoreći o mogućim izborima u Srbiji ove godine, Klačar kaže da Vučić sinoć tokom obraćanja nije isključio izbore, ali i da oni nisu prioritet ili barem nisu prioritet za prvu polovinu ove godine.
"Na neki način predsednik je bacio rukavicu u teren opozicije računajući da će se i opozicija podeliti oko tog pitanja jer jednom delu opozicije izbori odgovaraju, dok veći deo uopšte izbore ne pominje. Vučić je sinoć loptu prebacio u njihovo dvorište, ne zatvarajući vrata toj opciji, ali ako se pogleda koliko je vremena posvetio tom pitanju i neki drugi njegovi nastupi, čini se da nisu prioritet, ali ih ne treba isključiti", navodi Klačar.
Kako kaže, ukoliko se izbori budu održavali, možemo očekivati beogradske u drugoj polovini godine ili da se prolongira odluka za 2024. godinu i da onda zajedno sa redovnim lokalnim izborima, Srbija izađe na izbore u Beogradu i na parlamentarne izbore.
Kada je reč o mestu predsednika SNS-a, Klačar kaže da se čini da Vučić konstantno pokušava da pronađe način kako da napusti mesto predsednika stranke, ali da mu to za sada nije pošlo od ruke iz najrazličitijih razloga.
Smatra da je glavni razlog što to još nije učinio činjenica da je SNS i dalje veoma vezana za njegovo ime i njegovu popularnost i poverenje koje birači SNS-a imaju u njega.
"Izgleda da još uvek nije pronašao način kako da se povuče sa čela SNS-a, što bi bio veliki državnički potez za njega, a da naprednjaci nastave da funkcionišu nesmetano kao i do sada", kaže Klačar.
Dodaje da je Vučić sinoć bio eksplicitan da početkom sledeće godine neće biti na tom mestu što znači, kako kaže, da postoji neka vrsta plana ili reforme unutar stranke koja će se sprovesti ove godine i koja će mu omogućiti da napusti to mesto.
"Vrlo je verovatno da će ta reforma da obuhvati lokalne odbore SNS-a i određenu vrstu osveženja kada je reč o ljudima, ali ne treba isključiti da će realizovati ideju formiranja neke vrste nadstranačkog pokreta koji je najavljivao, pa će to možda biti način kako da se povuče sa mesta predsednika, a da se i dalje zadrži velika politička moć", smatra Klačar.
