Tek što je sazvan parlament, a ministri konačno seli u svoje kabinete, mogućnost održavanja novih izbora u Srbiji ponovo je aktuelizovana.
Tako je lider Stranke slobode i pravde (SSP) Dragan Đilas izneo svoja očekivanja da se na birališta izađe već 2023. i to na svim nivoima. Ipak, iako se vanredni izbori u Srbiji nikada ne mogu isključiti, a bilo ih je i više nego redovnih, prema oceni analitičara, šanse da se to desi već naredne godine nisu preterano velike, piše Euronews Srbija.
Za sagovornike Euronews Srbija za održavanje vanrednih parlamentarnih izbora izvesnija je 2024. godina i za to, kako kažu, postoje dva razloga. Pre svega, nova vlada zapravo je ograničenog "roka trajanja", a Vučić je dajući mandat premijerki Ani Brnabić najavio da će on biti oročen na dve godine. Na pitanja da li nas tada čeka rekonstrukcija ili prevremeni izbori nije dao jasan odgovor, ali činjenica da se tada održavaju redovni lokalni izbori, te da oni u poslednjih dvadesetak godina nisu bili sami, sugeriše kada bismo možda ponovo mogli da biramo i narodne poslanike.
Komentarišući mogućnost da naredne godine Srbija izađe na glasanje, Dejan Bursać iz Instituta za političke studije kaže da više faktora utiče da tu odluku i da je to u ovom trenutku teško proceniti. Ipak, kao verovatniju mogućnost navodi 2024. godinu, kada se održavaju lokalni izbori i napominje da "popularnost Aleksandra Vučića na nacionalnom nivou vuče uspeh SNS u mnogim lokalnim samoupravama".
"Nama dolaze lokalni izbori u nekih 130-140 opština u Srbiji, uključujući i beogradske opštine i druge najveće gradove u Srbiji u proleće 2024. godine, tada dolaze i pokrajinski izbori za Skupštinu Vojvodine. Postoje možda neke indicije da će tad zajedno sa tim izborima biti možda raspisani i parlamentarni, ali mi to zaista još uvek ne znamo. Svesni smo svi ko donosi tu odluku, da to najviše zavisi pre svega od političke kalkulacije Aleksandra Vučića, a u ovim turbulentnim vremenima i na lokalnom političkom i rekao bih na međunarodnom planu posebno i sa ekonomskom krizom, mislim da previše faktora utiče na tu odluku da bismo mogli da procenimo", rekao je Bursać.
Ipak, ukoliko postoji mogućnost da se 2023. godine glasa, to bi se, prema mišljenju izvršnog direktora Cesida Bojana Klačara, pre svega odnosilo na Beograd.
"Ako govorimo o šansama onda je vrlo verovatno da se dese izbori u Beogradu, nego da budu vanredni parlamentarni izbori. Meni se ti vanredni parlamentarni ne čine realnim sem u slučaju nekakve eskalacije, eventualno neke krize na Kosovu i potrebe da se dođe do nekakvog drugačijeg konsezusa u Srbiji tim povodom, a 2024. godina se čini realnijom da može doći do spajanja izbora na svim nivoima", rekao je Klačar, dodajući da je nezahvalno prognozirati.
A ukoliko bi se ipak sledeće godine glasalo, dramatičnih promena u rezultatu ne bi bilo u odnosu na aprilske izbore. Kako ističe Klačar, ono što bi bila promena jeste uglavnom vezano za blagi porast popularnosti desno orijentisanih stranaka. Formiranje novog pokreta Srbija centar Zdravka Ponoša, sa druge strane, dovelo bi, dodaje, do presipanja glasova unutar jednog "rezervoara".
"Što se tiče prognoza kome bi ti izbori odgovarali, pod trenutnim uslovima, čini se zapravo da vanredni parlamentarni izbori opet mogu da budu više od koristi vladajućim strankama nego opoziciji zbog pod jedan činjenice da su te stranke napravile relativno dobar rezultat na aprilskim izborima ove godine, a pod dva što se radi o strankama koje imaju i resurse i infrastrukturu da urade jednu veliku i ozbiljnu kampanju i pod tri što se radi o strankama koje na taj način mogu da optimizuju kampanje i na nacionalnom nivou i eventualno na nivou grada Beograda", rekao je on.
Na drugoj strani, vanredni izbori mogu da budu pod postojećim okolnostima dobri u pogledu rezultata za desničarske stranke, a tu kaže da kriza koja postoji u Ukrajini i na Kosovu na neki način kreira ambijent koji više odgovara desnici nego drugim strankama.
Kada je reč o građanskim ili centrističkim strankama, one se manje-više nalaze na sličnim pozicijama kao u aprilu i njihov rezultat, kaže Klačar, zavisio bi od toga kako bi se organizovali, kakve bi koalicije napravili i ko bi bili nosioci lista.
Ono što bi, međutim, u velikoj meri moglo da utiče na rezultate jeste mogućnost da Vučić formira neku vrstu bloka, odnosno pokreta, o kom je ranije govorio, a koji bi okupio različite političare sa nekom vrstom konsenzusa oko nacionalnog pitanja.
"On bi sasvim sigurno uticao na popularnost tog pokreta jer bi u njemu bio Aleksandar Vučić, to bi sasvim sigurno uticalo na poziciju SNS, postojalo bi pitanje da li bi se tom pokretu priključio neko iz opozicije. Prevashodno bi taj pokret mogao da utiče na slabije rezultate desničarskih stranaka", istakao je Klačar.
I iako su šanse male, varedni izbori u Srbiji se nikada ne mogu isključiti. Prvi razlog, kaže Klačar, je što nas na to podseća istorija višestranačja u Srbiji, a ta istorija kaže da je u Srbiji bilo više vanrednih nego što je bilo redovnih izbora i drugi razlog je što se najčešće izbori raspisuju shodno političkoj proceni vladajuće stranke, a ne nužno shodno onome što su i razlozi kako ih predviđa ustav ili zakon.
"U Srbiji najčešće razlog za vanredne parlamentarne izbore nije gubitak većine nego politička procena ili izbijanje neke krize koja utiče na te vanredne izbore", navodi Klačar.
