Gradjani Zapadnog Balkana, ali i mnogi gradjani EU, očekuju, kada je reč o proširenju Unije, da institucije i članice EU odustanu od licemerja i ponašaju se u skladu sa svojim proklamovanim vrednostima i geopolitičkim ciljevima, rekla je izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan (EFB) Aleksandra Tomanić.
U autorskom tekstu „Proširenje 2021: zarobljene države, zarobljena Komisija“ Tomanić piše da je, pored zarobljenih država koje žele da se pridruže EU i zarobljenih institucija EU, zarobljen i proces proširenja.
Tomanić podseća da je Evropska komisija još 2018. navela da širom Zapadnog Balkana „zemlje pokazuju jasne elemente zarobljavanja države“ dodajući da se posle te važne ocene, koja je stigla sa velikim zakašnjenjem, ništa nije dogodilo.
Kako je istakla, Evropska komisija nije predstavila precizne podatke o korenima i posledicama „zarobljavanja države“, nije ponudila konkretan plan za rešavanje problema i uspostavljanje većeg stepena demokratije, niti su vladari zarobljenih država trpeli bilo kakve posledice.
„Naprotiv, moćnici širom regiona nastavili su da dobijaju pohvale, uživaju podršku i primaju posete; odnosi s njima nastavljeni su po starom“, navela je izvršna direktorka EFB u autorskom tekstu za EURACTIV.
Ona je podsetila da je nedavno briselski portal Politiko objavio uvid u zarobljeni portfelj proširenja Evropske komisije. Kako je dodala, suština je bila u tome da aktuelni komesar za proširenje EU izbegava da kritikuje autoritarne vladare u regionu.
„To i nije iznenadjujuće za nekoga ko prati razvoj dogadjaja, počev od odluke da se tako osetljiv portfelj poveri nikom drugom do saradniku vladajuće partije države koja se i sama suočava sa izazovima na polju vladavine prava“, rekla je Tomanić.
Prema njenim rečima, politika proširenja dugo je bila vidjena kao „soft power“ EU. Ipak, baš taj portfelj dodeljen je problematičnom igraču u pogledu vladavine prava i, kako je istakla Tomanić, bio je predvidljiv razvoj situacije u pogledu „ulepšavanja“ stanja u pojedinim zemaljama.
„Medjutim, kada je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen nedavno posetila Zapadni Balkan, stekao se utisak da je problem daleko većih razmera“, rekla je Tomanić.
Kako je navela, Fon der Lajen je pohvalila jednog konkretnog državnika čija zemlja konstatno pada na svim medjunarodnim rang listama u pogledu stanja demokratije, ljudskih prava, medijskih sloboda, zemlja kojoj je bila potrebna misija Evropskog parlamenta da bi pregovarala o poštenim izbornim uslovima.
Tomanić je rekla da je politika proširenja EU u dubokoj krizi već dugi niz godina i da nijedna tehnička reforma procesa neće pomoći da se izadje iz začaranog kruga.
Kako je pojasnila, politika proširenja je u svojoj suštini politički proces a ne samo niz tehničkih koraka, tako da „puko ukrašavanje… novim metodologijama nikuda ne vodi“.
„Imamo zarobljene države koje žele da se pridruže EU, kao i zarobljene institucije EU koje se pretvaraju da vode pošten proces. Tako smo zapravo dobili zarobljen proces“, zaključila je izvršna direktorka EFB.
