Jedna od najznačajnijih izmena koje predviđa Akt o promeni Ustava je razvlašćivanje Narodne skupštine. To u principu znači prebacivanje nadležnosti same skupštine u oblasti pravosuđa u ruke Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Prema važećem Ustavu, kadrovsko popunjavanje sudova i tužilaštva nemoguće je bez skupštine, piše Danas.
Tako poslanici svojim glasovima biraju sudije i tužioce na prvi mandat, ali i sve rukovodioce u pravosuđu – predsednike sudova i javne tužioce.
Isti slučaj je i sa dve najvažnije funkcije u pravosuđu, Narodna skupština je ta koja bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužioca.
Imajući u vidu da se Ustav menja zbog depolitizacije pravosuđa, Ustavni amandmani o kojima će se glasati 16. januara predviđaju drastično smanjenje uloge skupštine.
Tako se izbor sudija i zamenika tužilaca, kao i predsednika sudova i javnih tužilaca prebacuje pravosudnim savetima.
Kako se navodi u tekstu Danas-a, isti slučaj je i sa izborom predsednika Vrhovnog suda – izbor predsednika najvišeg suda u zemlji obavljaće Visoki savet sudstva, a ne narodni poslanici.
Jedna od najznačajnijih izmena koje predviđa Akt o promeni Ustava je razvlašćivanje Narodne skupštine, odnosno prebacivanje njenih nadležnosti u oblasti pravosuđa u ruke Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva.
Prema važećem Ustavu, kadrovsko popunjavanje sudova i tužilaštva nemoguće je bez skupštine. Tako poslanici svojim glasovima biraju sudije i tužioce na prvi mandat, ali i sve rukovodioce u pravosuđu – predsednike sudova i javne tužioce.
Isti slučaj je i sa dve najvažnije funkcije u pravosuđu. Naime, Narodna skupština je ta koja bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda i Republičkog javnog tužioca.
Imajući u vidu da se Ustav menja zbog depolitizacije pravosuđa, Ustavni amandmani o kojima će se glasati 16. januara predviđaju drastično smanjenje uloge skupštine.
Tako se izbor sudija i zamenika tužilaca, kao i predsednika sudova i javnih tužilaca prebacuje pravosudnim savetima.
Isti slučaj je i sa izborom predsednika Vrhovnog suda, izbor predsednika najvišeg suda u zemlji obavljaće Visoki savet sudstva, a ne narodni poslanici.
Jedina nadležnost u domenu pravosuđa koja ostaje Narodnoj skupštini je izbor Republičkog javnog tužioca, koji će, ukoliko referendum uspe, nostiti naziv Vrhovni javni tužilac. Za njegov izbor, biće potrebno da ruku podigne tri petine narodnih poslanika (150 glasova).
Međutim, to što je ostala bez većine svojih nadležnosti u oblasti pravosuđa ne znači da se Narodna skupština neće ništa pitati. Naime, skupštini je, pored toga što bira Vrhovnog javnog tužioca, dato da bira i po četiri člana pravosudnih saveta. Ti članovi će se zvati “istaknuti pravnici”, a uslov za izbor je najmanje deset godina iskustva u pravnoj struci.
Kandidate za ove pozicije će, po sprovedenom konkursu, predlagati skupštinski Odbor za pravosuđe, a biraće se glasovima dve trećine poslanika. Posmatrano kroz vizuru aktuelnog saziva parlamenta, dve trećine ne predstavlja nikakav problem.
Međutim, u parlamentu u kojem je zastupljeno više političkih stranaka do ovako visoke većine bi možda bilo teško doći. Stoga su autori akta došlo do rezervnog rešenja, koje je privuklo dosta kritike od strane stručne javnosti.
Naime, ukoliko skupština ne bude bila u stanju da izabere istaknute pravnike, to će umesto nje činiti petočlana komisija. Tako bi o četiri člana Visokog saveta sudstva i četiri člana Visokog saveta tužilaštva odlučivali predsednik Narodne skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, Vrhovni javni tužilac i Zaštitnik građana, većinom glasova.
Time bi faktički bila dovoljna tri čoveka da izaberu osam istaknutih pravnika. Ovo jeste predviđeno kao rešenje koje se koristi samo u slučaju da skupština ne može da pronađe dve trećine, ali strah je da bi izuzetak mogao lako da se pretovori u pravilo.
