Srpska pravoslavna crkva (SPC) i vernici obeležavaju praznik Sveta Tri jerarha kao uspomenu na Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatoustog.
U našem narodu ovaj dan je esnafska slava metalaca, dok je kod Grka to ne samo verski, nego i nacionalni i školski praznik.
Prema verovanju, štite ljude i životinje od mrazeva i zlih vetrova.
Po vetrovima koji danas duvaju prognozira se kako će biti vreme u toku godine.
U vreme cara Aleksija Komnena, došlo je među učenim ljudima u Carigradu do nesuglasica i prepirki koji je od trojice svetitelja bio najveći.
Po jednima, to je bio Vasilije Veliki, zbog njegove čistote i hrabrosti, po drugima Jovan Zlatousti, zbog čudesne rečitosti i jasnoće u propovedanju hrišćanske vere, a po trećima sveti Grigorije Bogoslov, zbog nedostižne visine u bogoslovlju.
Tako dođe i do podele među pristalicama na Vasilijane, Grigorijane i Jovanite.
Međutim, sva tri svetitelja javiše se u snu episkopu Ehvatijskom, rekavši mu da su oni jedno u Boga, da među njima nema ništa protivurečno i da nema ni prvog ni drugog ni trećeg.
Poučiše episkopa kako da ustanovi zajednički praznik, da prestane sa deobom onih koji se spore i prepiru oko njih.
Sastavljena je zajednička služba i praznik Sveta Tri jerarha, koji se praznuje danas, 12. februara po novom, odnosno 30. januara po Julijanskom kalendaru.
Svaki od svetitelja ima i svoj poseban dan.
