Država je iz budžetske rezerve potrošila 19 milijardi dinara, što je skoro 160 miliona evra, konstatovao je Fiskalni savet.
Ovaj kontrolor javnih finansija analizirao je rešenja o dodeli tekuće budžetske rezerve u 2021. godini, prenosi Politika.
Izvor im je bio Službeni glasnik Srbije, a referentni period od 1. januara do 15. oktobra.
"Uzimajući u obzir dinamiku trošenja iz pretkriznog perioda, zaključujemo da je reč o umerenom povećanju u odnosu na uobičajene nivoe, jer je prosek trošenja u uporedivom periodu 2018. i 2019. bio oko 18 milijardi dinara. Ne može se reći da ovaj skok sam po sebi predstavlja veliko iznenađenje, budući da se i u 2021. godini osećaju efekti pandemije, što je povećalo pritisak za vanrednim intervencijama iz budžeta. Međutim, tek manji deo novca prenetog u rezervu, približno jedna četvrtina, potrošen je na vanredne intervencije zbog kovida-19. Imajući u vidu da je tokom 2021. došlo do nekoliko talasa pogoršanih epidemioloških kretanja, moglo se pretpostaviti da će mere za suzbijanje negativnih posledica pandemije dominirati u strukturi potrošnje iz budžetske rezerve", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.
Dodaje se da bi tekuću budžetsku rezervu trebalo smanjiti sa postojećih četiri na 1,5 do dva odsto budžetskih prihoda. Onako kako se sada koristi pokazuje da Vlada može sredstva veličine jednog većeg ministarstva da preraspodeljuje nakon što usvoji budžet, po proceduri koja nije javna.
Sve ovo znači da Vlada i ne mora da bude toliko precizna u inicijalnim budžetskim planovima, jer ima relativno komotan prostor za naknadnu korekciju, što u osnovi podriva kridibilitet čitavog budžetskog procesa.
Njihove analize pokazuju da je na vanredno saniranje pandemije potrošeno svega 4,4 milijarde dinara, što je nešto manje od 25 odsto ukupnog iznosa koji je "provučen" kroz tekuću budžetsku rezervu.
Reč je o vanrednim davanjima za izgradnju i opremanje kovid bolnice u Novom Sadu i fabrike vakcina. Preostali deo potrošenje iz rezerve veći od 14 milijardi dinara izdvojen je za finansiranje redovnih politika i reč je o isplatama koje su mogle unapred da se predvide i samim tim integrišu u budžetski okvir ako ne u originalnom budžetu, onda barem u rebalansu iz aprila.
Najveće donacije bile su one usmerene ka Srpskoj pravoslavnoj crkvi i lokalnim samoupravama. Nekoliko godina unazad, sa računa Generalnog sekretarijata Vlade isplaćuju se vanredne, budžetom neplanirane dotacije, između ostalog SPC za razne namene. Tako je tokom 2020. ova potrošnja iznosila 1,5 milijardi dinara dok je u 2021. za ove namene kroz rezervu izdvojeno 3,2 milijarde dinara, od čega najvećim delom, oko 2,4 milijarde, za završetak radova na izgradnji Hrama Svetog Save.
U istom iznosu, oko 3,2 milijarde dinara, vanredno su dotirane različite lokalne samouprave, mimo namenskih i nenamenskih transfera koji su im već odobreni inicijalnim budžetskim aproprijacijama. Kao objašnjenje za dodatne transfere lokalu i dalje se navodi da je reč o "izvršavanju obaveza iz razloga koje nije moguće predvideti u postupku pripreme i donošenja budžeta, a koji mogu dovesti do ugrožavanja tekuće likvidnosti", što u Fiskalnom savetu smatraju da nije dovoljno uverljivo, tim pre što zvaničnici iz većine dotiranih gradova naglašavaju da su lokalne finansije u njihovoj samoupravi zdrave.
