Svako četvrto dete u Srbiji je u riziku od siromaštva, a deca su najugroženija starosna grupacija, piše u analizi Fiskalnog saveta.
Povećanje dečijeg dodatka i proširenje obuhvata onih koji na njega imaju prava smanjilo bi stopu siromaštva među decom na 19,1 odsto, sa sadašnjim 24,2 odsto. Za ovu reformu država bi trebalo da izdvoji 14 milijardi dinara u budžetu za 2023. godinu, procene su Fiskalnog saveta.
Nova ekonomija je kao primer navela da je za narednu godinu planirano da se za Nacionalni stadion potroši 22,9 milijardi dinara, a 2024. godine još 19,4 milijardi dinara.
Dakle, godišnje je potrebno izdvojiti manje nego za izgradnju Nacionalnog stadiona da bi se broj siromašne dece smanjio u skladu sa predlogom Fiskalnog saveta.
Fiskalni savet predlaže da se naknada za dečiji dodatak poveća za četvrtinu, sa 3.569 na 4.500 dinara. Neophodno je povećati i broj primaoca dečijeg dodatka za dve trećine, sa 245.000 na 416.000 dece.
Rizik siromaštva dece od 24,2 dosto je veći od rizika siromaštva građana radne dobi (od 18 do 64 godina) koji iznosi 20,9 odsto.
Tokom prethdone decenije smanjuje se broj primaoca dečijeg dodatka kao i relativan iznos ove naknade u odnosu na prosečnu zaradu.
Relativno niska efikasnost trenutnog sistema socijalne zaštite u Srbiji je, između ostalog, i posledica toga da novčana socijalna pomoć i dečiji dodatak čine veoma mali deo ukupnih izdvajanja za socijalnu zaštitu.
U poslednjoj deceniji došlo je do dodatnog smanjenja rashoda za ove dve pomoći. U 2010. godini rashodi za dečiji dodatak i novčanu socijalnu pomoć činili su oko 20 odsto ukupnih rashoda, a 2019. godine sve 15 odsto.
Zbog toga Fiskalni savet ocenjuje da je opravdano povećati nivo izdvajanja za socijalnu zaštitu u Srbiji, a pre svega na dobro ciljane programe novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka.
Programi novčane socijalne pomoći i dečijeg dodatka su odavno prepoznati kao najbolje targetirani i najefikasniji programi za smanjenje siromaštva, a u Srbiji su oni osetno manji nego u zemljama Centralne i Istočne Evrope i Evropske unije.
S druge strane, stope nejednakosti i rizika od siromaštva u Srbiji su znatno iznad evropskog proseka.
Da bi se kvalifikovalo za primanje dečijeg dodatka, domaćinstvo treba da ima prihode koji su manji do 10.708 dinara po članu u 2022. godini, kao i da nema dodatne nekretnine pored one u kojoj živi.
Fiskalni savet predlaže da se dohodavani cenzus podigne na 19.000 dinara mesečnih prihoda po članu domaćinstva. To bi omogućilo da se praktično duplira broj primalaca dečijeg dodatka, sa 245.000 u 2022. godini na preko 500.000 dece.
