Inženjer geologije Zoran Đajić, koji je do marta 2023. godine bio angažovan kao nadzornik za kamen na projektu rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu, ocenio je večeras da kada je neko odlučio da bez ikakvog ispitivanja dodatno optereti nadstrešnicu te stanice, ona nije mogla da opstane.
„Kada je neko odlučio da bez ikakvog ispitivanja nosivosti zatega, koje su fiksirane na krovu, dodatno optereti nadstrešnicu železničke stanice u Novom Sadu stakleno-metalnom konstrukcijom, taj je spremio nadstrešnicu kao giljotinu i bilo je pitanje kada će da padne“, rekao je Đajić u emisiji „Utisak nedelje“, a preneo portal Nova.rs.
Prema njegovim rečima, nadstrešnica nije mogla da opstane.
„Trenje je popuštalo i ona se sručila kao ravna ploča, jer da je bila greška na određenim delovima, negde bi držala zatega, a negde popustila“, rekao je Đajić.
On je naveo da se izolacija krova radila sa folijom i da „kako bi se nanela bez gužvanja, neko je skinuo betonske kocke i metalnu konstrukciju“.
„Tamo nema ništa osim folija stavljenih za izolaciju, neko je skinuo te delove koje su držale zatege. Taj koji je doneo tu odluku da to uradi, taj ne zna ništa o objektu i on nije pogledao ni čemu to služi. Sklanjajući stvari za koje ne zna koju imaju svrhu, u ovom sučaju su krivi za pogibiju ljudi“, rekao je Đajić.
Ponovio je svoj stav da je to zločin i da je u pitanju ubistvo 14 ljudi, dodajući da su određeni ljudi koji su radili na rekonstrukciji – radili loše, dok neki nisu uradili ono što je trebalo da urade.
„Ceo postupak rekonstrukcije dela nadstrešnice i krova se zasnivao na tome da je dovedena firma koja očigledno ne zna kako se radi posao, a druga firma (za nadzor) nije radila svoj posao“, naveo je Đajić.
Inženjer je naveo i da je neposredno nakon nesreće sklonjen urušeni beton, a da su na stanici ostale samo utege sa odsečenim vrhovima koji su se nalazi u plafonu.
„Gde su dokazi? Ministar policije kaže da su sklonjeni na sigurno mesto. Kome još možemo da verujemo u ovoj državi? Šta znači sigurno mesto? Sigurno mesto je bilo mesto nesreće tog momenta i trebalo je da Institut za ispitivanje materijala izađe i uzme uzorke, kao i ostali nadležni, te da nas obaveste uzrok nesreće je to i to, a direktno odgovoran je taj i taj“, dodao je Đajić.
Prema njegovim rečima, ni 10 dana nakon nesreće javnost ne zna gde su dokazi i ne zna ko raspolaže tim materijalom, niti da li će se otkriti šta je uzrok nesreće.
