Septembar je mesec kada troškovi znatnog broja građana premašuju kućne budžete. Uz uobičajane mesečne troškove, tada su izdaci povećani zbog nedavno završenih godišnjih odmora, početka školske godine, a u toku je i priprema zimnice.
To je i razlog što mnogi građani posežu za novcem koji zapravo nemaju, odnosno ulaze u minus na tekućem računu. Pri tome nisu svesni posledica tog koraka i olako prihvataju da uđe u minus u uverenju da će to kratko trajati. Međutim, to se često produžava i veoma je skupo kaže za “Dnevnik” prof. Hasan Hanić, koji naglašava da, u slučaju potrebe, treba koristiti druge vrste kratkoročnih kredita za koje su kamate mnogo povoljnije.
U celoj Evropi se građani žale na banke. Kod nas najviše na kredite, a neretko i na dovođenje u zabludu, na primer, kada banka objavi da je plaćanje kreditnom karticom na rate bez kamate, a onda za svaku ratu naplati nadoknadu 50, čak i 200 dinara. To bi godišnje bilo kao da je uzet kredit s kamatom od 15 i više procenata. Austrijanci kažu da u proseku na štednim ulozima godišnje gube 700 evra jer je kamata mala, a inflacija visoka. Menja se i zakon koji štiti potrošače, pre svega one kojima se i do sada, zbog koronevirusa, gledalo kroz prste kada su ulazili u minus.
Najbrža, ali i najskuplja pozajmica je dozvoljeni minus. Prosečna kamata je 29 odsto, a prosečni minus 43.500 dinara, a zbog većih troškova od priliva novca ovog proleća je čak 250.000 građana ušlo u nedozvoljeni minus. Hanić naglašava da je veliki broj ljudi u minusu, a kamatna stopa i za dozvoljeni i za nedozvoljeni minus je velika.
„Mislim da dobar broj građana nije svestan posledica i olako prihvata da uđe u minus u uverenju da će to kratko trajati, a to se često produžava i to je veoma skupa pozajmica“, kaže Hanić. Trebalo bi bolje finansijski planirati, a u slučaju potreba koristiti druge vrste, pre svega, kratkoročne pozajmice, gde su mnogostruko povoljniji uslovi za dobijanje kredita.
Po njegovim rečima, kamatna stopa na kratkoročne kredite je devet posto, odnosno tri puta je povoljnija nego kredit u vidu minusa koji se produžava jer bi, kada se izračuna koliko su platili na ime kamate, bilo bolje da su uzeli kredit na 12 meseci. Naime, trošak kredita bio bi manji jer je za, recimo, 600 evra na ime dozvoljenog minusa na godinu dana godišnja kamata oko 200 evra.
Hanić kaže da Srbija za sada ima znatno povoljnije kamatne stope na dinarsku štednju nego što je stopa inflacije.
„Došlo je do povećane inflacije u pojedinim zemljama Sjedinjenih Država i zemljama Evropske unije, a kamatne stope su niske i tada štediše gube. Kod nas, s obzirom na targetiranu inflaciju, stabilnost kursa i na druge parametre, štednja je isplativa, a posebno dinarska štednja“, ističe Hanić.
U Srbiji je dinarska štednja u julu premašila sto milijardi dinara, a devizna, do prošlog juna, dvanaest milijardi evra.
„Rast u 2020. godini, koju je obeležila pandemija, bio je veći nego proteklih godina kada nismo imali pandemiju. Rast štednje i osiguranih depozita 2020. godine bio je veći 17 odsto u odnosu na 2019. godinu, dok je 2019, u odnosu na 2018, rast bio svega 12 odsto. To se može objasniti poverenjem u bankarski sistem, stabilnošću kursa i odloženom potrošnjom, neke izdatke, poput putovanja, nismo imali, a i kada je neizvesno koliko će trajati kriza, građani su oprezniji“, rekao je Hanić.
