"Samoubistvo - herojski čin ili kukavičluk" kao jedna od ponuđenih tema na koje u pismenom zadatku treba da odgovore učenici drugog razreda srednje škole okosnica je započete debate među korisnicima Tvitera, koja se munjevitom brzinom preselila i u elektronske medije.
Kao osetljiv i ozbiljan zahtev koji bi pred đake mogao da postavi profesor srpskog jezika i književnosti, ova tema odmah je povezana sa vestima iz hronike o samoubistvima mladih u Beogradu, piše Politika.
U komentarima, primera radi, jedan čitalac piše da ga kao prosvetnog radnika podilazi jeza pri pomisli da među učenicima ima onih koji pomišljaju na samoubistvo, da većina roditelja nije svesna koliko imamo tužne, depresivne i nesrećne dece, dok u vestima vidi da je troje izvršilo samoubistvo.
Možda takvih reakcija ne bi bilo da je precizirano da se zadati sastav o samoubistvu odnosi na taj čin iz Tolstojevog romana "Ana Karenjina", jer ovo književno delo jeste obavezna lektira za srednjoškolce drugog razreda i u tom smislu ne bi bilo dileme da li je tema primerena uzrastu. Međutim, jedan od najboljih metodičara među nastavnicima srpskog jezika i književnosti, profesor u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji Vladimir Milojević, osim što primećuje da je naslov nedorečen, u razgovoru za Politiku uviđa i da nije najumešnije sročen jer je đacima ostavljena mogućnost da samoubistvo tumače kao herojski čin.
"Čisto sumnjam da je bilo ko od kolega profesora srpskog jezika i književnosti zadao temu s ciljem da to bude slobodna tema u kojoj će adolescenti u pisanim zadacima da rasuđuju o tom činu. Najverovatnije je reč o gradivnoj temi iz književnosti koja se odnosi na Tolstojev roman i to je moralo da bude precizirano, da bude jasno o čemu će učenici promišljati, pisati, raspravljati i tu ne bi bilo ništa sporno. Pisanje o samoubistvu kao temi iz književnosti primereno je uzrastu u skladu sa programom. Tolstojev roman je decenijama u programu, obrađuje se u celini i sasvim sigurno jedno je od najobimnijih književnih dela koje učenici čitaju u školovanju, možda i u životu. A samoubistvo ili ubistvo motivi su mnogih romana iz lektire. Setimo se klasika Dostojevskog 'Zločin i kazna', koji se obrađuje u 4. razredu gimnazije. Znamo da je Raskoljnikov počinio ubistvo zbog kog prolazi kroz krize. Takva dela ne treba zaobilaziti zbog motiva ubistva ili samoubistva, niti treba zaobilaziti takve teme za pismene zadatke. I kod našeg Ive Andrića, u romanu 'Na Drini ćurpija' koji se obrađuje u 3. razredu gimnazije, na nekoliko mesta prisutan je motiv samoubistva. Fata Avdagina se ubila skočivši s mosta, nesrećni Fedun takođe se otisnuo s mosta u Drinu kad je puškom sebi oduzeo život", ilustruje Milojević.
Podseća da je uobičajeno u praksi da se prilikom obrade književnih dela neizostavno upriliči debata, gde su đaci u ulozi porote koja donosi sud o postupcima književnih likova, na primer da li opravdavaju ili osuđuju postupke Ane Karenjine. Njegovo iskustvo, iz učionice, potvrđuje da učenici uglavnom samoubistvo kao čin ni u kom slučaju ne opravdavaju, čak i oni koji štite Karenjinu.
"Nije najbolje sročena tema u kojoj se ostavlja mogućnost da se samoubistvo tumači kao herojski čin. To je moje mišljenje. Moguće je da su učenici sa nastavnikom već debatovali o tome, ali sumnjam da je ta debata mogla ići u pravcu da je njeno bacanje pod voz herojski čin, jer ni u jednom književnom delu ne nalazimo opravdanje za samoubistvo", navodi, između ostalog, profesor Vladimir Milojević.
Tekst u celini čitajte u Politici.
(Politika)
