U Srbiji postoje deonice modernih puteva na kojima su postavljena ograničenja brzine nelogično niska pa to zbunjuje vozače i stvara nepoverenje, ocenili su danas za TV K1 profesor Saobraćajnog fakulteta Boris Antić i Damir Okanović iz Komiteta za bezbenost saobraćaja.
Kao primeri takvih deonica apostrofirani su put sa šest traka između beogradskog Pupinovog mosta i Pančevačkog puta, kao i pojedine deonice puta Beograd - Pančevo.
Boris Antić, koji je i saobraćajni veštak, ocenio je da putevi moraju biti samoobjašnjavajući i ocenio da put ka Pančevu govori vozaču da može da vozi 80 kilometara na sat a ograničenje je 50.
-Mora biti i vizuelnih promena u zoni puta a ne samo znak ograničenja brzine. Znaci bez promena prave zabune, iritiraju učesnike u saobraćaju, i stvaraju nepoverenje u signalizaciju- rekao je Antić.
On je istakao da je pre nekoliko godina uvedeno ograničenje za naseljena mesta od 50 kilometara imalo smisla jer pomaže da se smanji stradanje.
Dodao je da je isto i sa zonama ograničenja od 30 kilometara na sat po naseljenim mestima.
Ocenio je ipak da je paradoks da van naseljenih mesta na ovim putevima visokog standarda budu ograničenja od 50 i 60 kilometara na sat jer je bačen novac u izgradnju puta.
-Razvijene zemlje imaju ograničenja kao i kod nas, ne razlikujemo se od Švedske i Norveške. Samo ograničenja moraju biti usklađena, da učesnici u saobraćaju ne gube poverenje u signalizaciju i ograničenja-, rekao je Antić.
On se založio da se neki pravilnici koji su u nadležnosti Ministarstva saobraćaja promene jer su neka ograničenja ovako neodrživa.
Kao najveći problem na autoputevima on je istakao usporavanje koje prave kamioni koji jedan drugog obilaze, te se založio da ima se naprave posebne zone za propuštanje takvih vozila.
Naveo je i rezultate istraživanja koje je pokazalo da su možda i najopasniji vozači dostavnih vozila, koji stalno negde žure da ostvare ciljeve prodaje a ne voze svoj automobil.
-Više se plašim vena i kombija, ne znam ko je unutra i kakve su mu sposobnosti i stanje. Dobro je da imaju brojeve telefona da se prijavi njihovo ponašanje u saobraćaju kompanijama za koje rade- rekao je Antić.
Za učestale saobraćajke na bulevar Medijana u Nišu on je ocenio da je to očigledno ulica koja provocira vožnju većom brzinom, a da su tu pešaci i biciklisti, pa to nije moguće.
Dodao je da bi možda tu, uz znake ograničenja brzine, trebalo dodati i neke mere da se uspori saobraćaj.
-Mi imamo institut provere bezbednosti saobraćaja i to mogu da iniciraju lokalne samouprave ili upravljači puta. Takvu studiju radi nezavisan stručni tim, snima nelogičnosti i problema i predlaže mere. Ponegde se to kod nas radi, ali bi trebalo toga više da bude-, zaključio je Antić.
Damir Okanović zbog nelogičnih usporenja na savremenim saobraćajnicama kojima se prilazi Beogradu pozvao je Ministarstvo saobraćaja da promeni pravilnik, ili da ga stavi van snage.
On je pozvao lokalne samouprave da deo novca koji dobijaju od kazni za saobraćajne preršaje na njihovim teritorijama ulažu u ispitivanje bezbednosti saobraćaja, trotare i javno osvetljenje na ugroženim deonicama.
-Tako bi se podigla bezbednost. Napravite trotoar, osvetlite, svi će biti mnogo bezbedniji, neće biti iznenađenja za vozače koje dovode do nesreća- rekao je Okanović.
Dodao je da veliki broj lokalnih samouprava nije uradio ni mapiranje crnih tačaka, što je osnovna stvar.
-To ne radi policija, nego stručnjaci. Imaju novac od saobraćajnih kazni za to, a ne da kupuju klime u kancelarije- zaključio je Okanović.
(Tanjug)
