Tokom epidemije povećana je kupovina preko interneta, a raste i broj pritužbi potrošača, beleži Nacionalna organizacija potrošača Srbije. Upozoravaju na veliki broj trgovaca koji na internetu rade na crno. Kako da ih prepoznaju građani, a kako ih otkrivaju inspekcije i koje rizike nosi kupovina na internetu kod neregistrovanog trgovca?
Upadljivi za kupce, nevidljivi za državu, taktika je tzv. nelegalnih trgovaca. Šire se i na internetu. Ko ne odoli primamljivim ponudama, rizikuje da skupo plati iskustvo, pa i da mu stignu patike različitog broja ili umesto originala falsifikati, prenosi RTS.
"Potrošači su se najčešće žalili da kada im roba ne odgovara ne mogu da dobiju povrat novca ili pak da ne mogu robu da zamene. Bilo je pritužbi da stiže oštećena roba, neretko se dešava da uopšte ne mogu da stupe u kontakt sa prodavcem koji im je prodao robu, da ukoliko su kupili preko društvenih mreža budu blokirani", kaže Nikica Jovanović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije.
Sami sebi blokiramo mogućnosti kada kupujemo od neregistrovanih prodavaca da nas štiti Zakon o zaštiti potrošača.
"Potrošač jedino individualno može da tuži onoga ko ga je oštetio, ukoliko uopšte može da ga identifikuje, ko je pošiljac, ko ga je oštetio, često tu imamo lažna imena, lažne firme", ističe Jovanović.
Neregistrovani trgovci često koriste falsifikovane lične karte
Ko je pošiljalac vrednosnih, otkupnih, paketa, trebalo bi da piše u evidenciji pošte ili kurirske službe, jer su njihovi zaposleni u obavezi da upišu ime, prezime, adresu i broj lične isprave, objašnjavaju u Poštanskoj inspekciji. Još kada bi tu sve bilo po propisu.
"Praksa je pokazala da ponekad neregistrovani trgovci koriste falsifikovane lične karte, da zloupotrebljavaju lične karte drugih lica, kao i da postoji saradnja između zaposlenih kod poštanskih operatora sa neregistrovanim trgovcima kada zaposleni kod poštanskih operatora unose lažne brojeve ličnih isprava", navodi Marija Vučinić iz Odeljenja Ministarstva trgovine za poštanski saobraćaj i nadzor.
Dodaje kada ima elemenata krivičnog dela, obraćaju se tužilaštvu, za prekršaje nadležnom sudu. Govori i šta su otkrili u nadzorima sprovedenim od 2018.
"Pribavljeni su podaci da je ostvarena trgovina, odnosno promet robe neregistrovanih trgovaca kroz poštanske pakete u vrednosti od nekoliko milijardi dinara, svi pribavljeni podaci dostavljeni su tržišnoj inspekciji", kaže Vučinićeva.
Inspekcija u ulozi kupca
Tržišna inspekcija ume da bude u ulozi kupca.
"Mi iskoristimo institut prikrivene kupovine, gde se predstavljamo kao kupci i naručujemo robu od tih trgovaca i kad nam se to isporuči, počinjemo inspekcijski nadzor", naglašava Mirjana Damjanović iz Sektora tržišne inspekcije Ministarstva.
Do neregistrovanih trgovaca na internetu tržišna inspekcija dolazi i softverskim rešenjima – tako su, kažu, u prvoj polovini godine uočili oko 9.000 lica koja nude lekove, duvan, dijetetske suplemente, robu kojom se povređuje pravo intelektualne svojine.
"Obavestili smo nadležne organe u određenim oblastima, za recimo duvan i prvo intelektualne svojine smo mi nadležni, tu smo pokrenuli inspekcijske nadzore u mnogim situacijama kada nam je analiza rizika pokazala da to treba uraditi", dodaje Damjanićeva.
Potrebno jačanje inspekcije
Treba još raditi na jačanju inspekcija, ocenjuje Naled.
"Moramo da povećamo broj onih ljudi koji se time bave, to su naravno inspektori, pre svega u tržišnoj inspekciji, kako bi oni imali više kapaciteta da se time bave u smislu vremena i u smislu kadrova, ali naravno i u smislu daljeg unapređenja procedura kojima raspolažu", poručuje Marko Danon iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj.
Potrošači sami mogu da provere trgovca – lampica da nešto nije u redu treba da se upali, kažu stručnjaci, ako nisu objavljeni podaci poput naziva firme, matičnog broja, adrese. Čak i trgovce koji su to uradili nije zgoreg proveriti na sajtu APR-a.
Nacionalna organizacija potrošača Srbije sastavila je crnu listu sumnjivih trgovaca na društvenim mrežama. Bilo bi dobro, zaključuju stručnjaci, i da se neregistrovani trgovci kažnjavaju oštrije od neretko izrečene najniže Zakonom propisane kazne.
