Srbija se ove godine našla na 101. mestu globalne liste po percepciji korupcije u javnom sektoru, koju objavljuje međunarodna organizacija Transparensi Internešnel (Transparency International), što predstavlja pad od pet mesta u odnosu na prethodnu godinu i najgori rezultat u poslednjih 11 godina.
Programski direktor nevladine organizacije Transparentnost Srbija (TS) Nemanja Nenadić rekao je novinarima u beogradskom Medija centru da je Srbija imala stagnaciju u toj oblasti i u doba kada je borba protiv korupcije bila proklamovana kao jedan od najvažnijih prioriteta države.
„Sada ne možemo da kažemo da je borba protiv korupcije prioritet čak ni na tom deklaratornom nivou. Nemamo strategiju za borbu protiv korupcije već četiri godine, a borba protiv korupcije nije istaknuta u novom programu Vlade Srbije“, kazao je on.
Šansu za popravljanje stvari, Nenadić vidi u reformi pravosuđa, odnosno u proklamovanoj većoj samostalnosti javnih tužilaca.
„U najmanju ruku ćemo imati manje izgovora za njihovo nepostupanje, tamo gde očekujemo da preduzmu akciju i da preduzmu gonjenje u slučaju sumnje na korupciju“, ocenio je Nenadić.
Naveo je da pošto ti zakoni nisu završeni, ostaje nepoznanica da li će biti smanjen politički uticaj na pravosuđe preko izbora istaknutih pravnika u pravosudne savete i izrazio bojazan na ustavne garancije imuniteta na sve odluke članova tih saveta.
„Čak i u nekim slučajevima korupcije, oni ne bi mogli biti gonjeni zbog takvog apsolutnog imuniteta, dok sa druge strane nije u potpunosti obezbeđena javnost rada ovih tela“, kazao je Nenadić.
Naveo je da u Srbiji postoji „otvoreno nipodaštavanje“ antikorpucijskih odredbi u mnogim propisima i istakao primere javnih preduzeća i stanja javne uprave, odnosno stanja v.d. direktora koji se biraju po više puta iako je dozvoljeno samo jednom.
Kada je reč o javnim resursima, Nenadić je naveo da oni nisu zaštićeni, navodeći primere kada se u javnosti iznose sumnje u nezakonitost raspolaganja javnim sredstvima, a da te sumnje ostaju neispitane.
„Ne samo kada sa tim informacijama izlaze novinari ili nevladine organizacije, već i kada izlaze javne institucije, tela koja je uspostavila država, poput recimo Saveta za borbu protiv korupcije“, rekao je Nenadić.
Istakao je i primer dodeljivanja najvrednijih državnih poslova neposrednom pogodbom, a ne putem javnih nabavki i ocenio da to „nesumnjivo dezavuiše primenu antikorupcijskih propisa“.
Izvršna direktorka nevladine organizacije Transparentnost Srbija (TS) Bojana Medenica kazala je da se Srbije sa sadašnjim indeksom korupcije 36 od 100, svrstava u grupu zemalja u kojoj je korupcija raširena.
„Ovaj rezultat smešta nas sedam poena ispod svetskog proseka, koji i ove godine iznosi 43, 21 poen ispod proseka našeg kontinenta, Evropa ima prosek 57, a čak 28 poena iza onog dela Evrope čiji deo mi želimo da postanemo, dakle EU ima prosek 64“, kazala je ona.
Navela je da se na čelu liste nalaze Danska, Finska, Novi Zeland i Norveška sa indeksima korupcije od 84 do 90, a na samom dnu Somalija, Južni Sudan i Sirija sa 12 i 13 indeksnih poena.
Medenica je dodala da u je okruženju najbolje ocenjena Slovenija sa 56 indeksnih poena i nalazi se na 41. mestu globalne liste, Albanija deli 101. mesto sa Srbijom, a iza njih je ostala samo Bosna i Hercegovina sa 35 indeksnih poena, koja se nalazi na 110. mestu, dok je Hrvatska 57.
