Poslednjih meseci je poskupeo građevinski materijal, tehnički pregled, struja, bankarske naknade, cigarete, a i cena goriva je rasla nekoliko puta. Potrošače je poslednjih dana pogodila vest da su i gotovo sve vrste mesa poskupele, a stručnjaci kažu da to nije kraj. Zbog posledica epidemije, suše i ostalih parametara koji utiču na vrednost namirnica na globalnom nivou u narednom periodu možemo očekivati nove korekcije - na više.
Ovaj trend nije rezervisan samo za Srbiju, već ima uporište u globalnim kretanjima na svetskom tržištu hrane. Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) u julu ove godine cene prehrambenih namirnica bile su 31 odsto veće nego u istom mesecu prethodne godine i to nakon blagog pada u junu. Poskupljenju su najviše doprinele cene žitarica i jestivih ulja, a one su prve i na spisku kada su u pitanju dalje korekcije cena u našoj zemlji. Stručnjaci kažu da bi cene tri namirnice do kraja godine mogle dodatno da poskupe.
1. Ulje sve bliže iznosu od 200 dinara
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna cena litra ulja je sa 133 dinara za litar u maju 2020, ove godine porasla na oko 177 dinara, što predstavlja poskupljenje veće od 30 odsto. S obzirom na cenu suncokreta, koja je ovih dana dostigla rekordne nivoe od 473 evra po toni, potrošači nemaju mnogo razloga za optimizam.
"Sirovina je skuplja i može se očekivati i novo poskupljenje ulja u narednom periodu. Cena suncokreta je za 56 odsto veća nego u istom periodu lane. Za očekivati je da do kraja godine cena litra ulja pređe 200 dinara, ali niko sa sigurnošću ne može reći ni kada bi tačno moglo da poskupi, ni za koliko", objašnjava Miloš Janjić, direktor Produktne berze.
Suncokretovo ulje u trgovinskim lancima u Srbiji košta od 135, koliko su privatne robne marke, pa do 190 dinara koliko koštaju poznati brendovi.
U Ministarstvu trgovine kažu da Srbija ima konkurentne cene ulja u regionu, jer se litar suncokretovog ulja u Bugarskoj, prevedeno u našu valutu, kreće između 150 i 180, Hrvatskoj 190 i 250, Severnoj Makedoniji 210 do 220 dinara, dok u Mađarskoj ono košta od 200 do 250 dinara za litar.
2. Kafi cenu diže mraz u Brazilu
Sto grama kafe u trgovinskim lancima košta od 100 do 150 dinara, u zavisnosti od proizvođača i vrste ovog napitka. Uvoznici kažu da je poskupljenje do kraja godine neminovno, a samo je pitanje u kom procentu će ono biti. Loše vesti iz Brazila poslednjih dana, gde je mraz ozbiljno oštetio rod kafe mogli bi osetiti na svom džepu i potrošači u Srbiji. Svetska berza je odmah odreagovala i došlo je do novog rasta cena, koji se samo nadovezao na prethodni skok od gotovo 70 odsto pre nekoliko nedelja.
Sekretar Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije Žarko Malinović, kaže da je činjenica da na globalnom nivou cene rastu, zbog lošije poljoprivredne sezone, ali i zbog veće potražnje na međunarodnom tržištu u delovima sveta gde epidemija popušta.
"S obzirom da mi nismo zemlja koja proizvodi kafu, već je uvozimo i prerađujemo, na njenu cenu utiču svi spoljni faktori. Uvoznici imaju određene zalihe i sada je pitanje koliko će one trajati, a inače sklapaju jednogodišnje ili dvogodišnje ugovore, kojima štite i kretanje cena, ali i potrošače", kaže Malinović.
3. Cena šećera na globalnom tržištu već "uzletela"
Indeks cena hrane Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu, koji prati mesečne promene u korpi pet osnovnih prehramnenih proizvoda - mleka, mesa, žitarica, šećera i biljnih ulja - iznosio u avgustu u proseku 127,4 poena, što je rast od 3,1 odsto u odnosu na jul i za čak 32,9 odsto u odnosu na isti mesec 2020.
"Cene šećera su uzletele za 9,6 odsto prošlog meseca u odnosu na jul, usled zabrinutosti zbog štete koju je mraz naneo usevima u Brazilu, najvećem svetskom izvozniku šećera. Rast cena ove namirnice je ograničila informacija o dobrim proizvodnim izgledima u Indiji i Evropskoj uniji, kao i pad cena sirove nafte i slabljenje brazilske valute, reala", navodi se u izveštaju objavljenom na sajtu FAO.
Sekretar Udruženja za trgovinu PKS kaže da je Srbija zemlja koja ostvarje značajan izvoz šećera i ne očekuje nestašicu, ni značajno poskupljenje šećera, ali napominje da niko ne može garantovati da li će doći do promene cena.
