Partrijarh srpski Porfirije ocenio je da i ljudi koji Srpsku pravoslavnu crkvu optužuju da se bavi politikom i sami znaju da to nije istina.
U intervju Svetigori, koji je urađen tokom posete patrijarha Crnoj Gori 4. septembra, a objavljen je danas, on je naveo da po sebi Crkva ne može biti ni stranačka, ni neko ko podržava jednu opciju protiv druge.
"Crkva je saborna, ona je organizam koji ne samo da ima mesta za sve, nego je po svojoj prirodi organizam koji grli svakog čoveka i naročito onoga koji ima nešto protiv nje. Dakle, nemamo mi tu šta da odgovorimo, mi znamo da to nije istina", rekao je patrijarh srpski.
Ocenio je da postoje različiti faktori, i domaći i strani, koji u Crkvi vide neprijatelja za sistem vrednosti po kojima živi moderni čovek, "koji je izvan Boga i protiv Boga".
Dodao je da taj sistem vrednosti koji nam nameće ovaj moderni svet ne može da istrpi jevanđelski sistem vrednosti.
"Mi treba da pojednostavimo stvari i da se raspeti sa Hristom, gledajući u Njegove vaskrsenje, molimo Bogu za svaku dušu. Mi ne možemo pristati na to da postojimo mi i oni, za nas su svi – mi. I ne možemo pristati na to da imamo neprijatelje bez obzira na to kako su oni prema nama ophode", rekao je patrijarh Porfirije.
Ocenio da je postoji bezbroj ljudi, pa i u Crnoj Gori, koji i nesvesno, ko zna kako zavedeni, upravo u nedostatku ovih čovekoljubivih, univerzalnih hrišćanskih, jevanđelskih vrednosti – idu stranputicom.
"I što mu više otvaraš srce, što mu više pokazuješ ljubav, njemu to više smeta, ali mi ne možemo odustati. Pre ili kasnije ljubav sve pokriva, kako kaže apostol Pavle, ili ljubav Hristova nadrazumna", poručio je patrijarh.
"Svako mora da poštuje drugoga"
Istakao je da svako može da bude šta hoće i da se deklariše ili u popisu izjašnjava kako se oseća, ali je naglasio da mora da prihvati i poštuje i drugoga da ima tu slobodu.
"Apelujem na pravoslavne hrišćane da se tako ponašaju, neka budu ono što jesu, neka se deklarišu onako kako misle da treba da se deklarišu, ali neka prihvate i drugoga u njegovoj slobodi. Samo smo tada Hristovi", rekao je.
Dodao je da je podvig ljubavi kroz litije pokazao i dokazao da ne možemo pristati da nam neko uzme dušu.
"Mi nećemo nikada posegnuti nasiljem protiv onoga ko hoće da nam uzme dušu, ali naprosto molitvom, postom, praštanjem, blagom rečju i jakim argumentima pokušaćemo da pokažemo, pa na kraju da dokažemo, da dušu ne može niko da nam uzme i da na to nikada nećemo pristati", rekao je.
Dodao je da u isto vreme u našoj Crkvi – Crkvi Hristovoj – ima mesta i za crnog i belog i žutog, za sve moguće opcije i sve poglede na svet, samo ukoliko sistem vrednosti tih pogleda na svet nije suprotan Jevanđelju.
"Vera u narodu u Crnoj Gori življa nego u drugim prostorima"
Patrijarh je rekao i da je za njega dolazak u Crnu Goru pre svega veliki blagoslov i dar od Boga, jer može da sretne i Srbe i Crnogorce i muslimane, i Hrvate, Jevreje i druge, a da u toj različitosti zapravo vidi prisustvo blagoslova Božjeg na toj svetoj zemlji.
Ocenio je da je narod Crne Gore – Hristov narod, i dodao da je bila i misija blaženopočivšeg mitropolita Amfilohija da u Hristu svi mogu biti jedno i da smo pozvani da budemo braća, a da nju nastavlja i mitropolit Joanikije.
Pokojnog mitropolita Amfilohije opisao je kao jednog od apostola naših vremena, koji je čitavog sebe raspeo sa narodom i ugradio se u biće naroda na kamenu temeljcu koji se zove Hristos.
Ocenio je da se iz tog kamena temeljca, iz tog semena vere, koju je posejao Amfilohije na prostore Crne Gore niklo duhovno drvo sa bezbrojnim plodovima.
Izneo je svoj utisak da je vera, ako se uopšte može vera porediti kod jednih i kod drugih, u ovom trenutku u narodu u Crnoj Gori življa i snažnija nego u nekim drugim prostorima.
"Ovde je vera živa i delatna, i taj točak se, ne može vratiti unazad. On može samo da osvaja srca nova, i nova srca novih ljudi. Siguran sam će Crna Gora u vremenima koje nam predstoje, biti duhovno snažna, jaka i u potpunosti duhovno obnovljena", rekao je.
Govoreći o poznanstvu sa mitropolitom Joanikijem još od studentskih dana, rekao je da je već tada upoznao čoveka na kojeg je u potpunosti mogao da se osloni.
Joanikija je opisao kao krajnje čestitog i poštenog, kao od Boga datog za mesto mitropolita.
