Nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, postavlja se pitanje kolike kazne im prete.
Kako podseća Danas, postupak je pokrenut zbog sumnje na dogovaranje oko određivanja cena proizvoda koje je KZK pratila. Komisija je utvrdila više sumnjivih stvari, prateći ove trgovinske lance u dužem vremenskom periodu.
Prema njihovim navodima, tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo je rast vrednosti u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad.
U istom periodu, porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, tvrde iz KZK.
Kada se pogleda malo šire, u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti ovih trgovinskih lanaca, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.
Ono što izaziva posebnu sumnju, u periodu od aprila do septembra ove godine, redovne cene osam uzetih proizvoda: mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane kod svih ovih maloprodavaca bile su iste ili slične, ali uz različite uslove nabavke.
U uslovima nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ističe da će ovakva energičnost Komisije privući pažnju javnosti, jer nema mnogo prilika da saznamo nešto o radu nezavisnog regulatornog tela, koje treba da brine o zloupotrebama dominantnog položaja, koncentracijama na relevantnom tržištu, kao i o javnim i tajnim sporazumima kojima se narušava fer konkurencija.
On naglašva da ovakvu aktivnost Komisije treba pozdraviti, ali i da se povodom toga otvaraju brojna pitanja.
"Avgusta ove godine su najviši predstavnici vlasti ukazivali na visoke marže trgovaca, koje su uslovile nivo cena čak i najneophodnijih proizvoda i usluga viši u odnosu na zemlje u regionu, pa i u razvijenim zemljama Evropske unije. To je najverovatnije bio signal Komisiji da preduzme radnje zbog kojih je inače i formirana, tako da ovo deluje kao iznuđeni postupak", objašnjava sagovornik Danasa.
Drugi mogući razlog agilnosti Komisije je, kako navodi, javni konkurs za novi mandat članova Saveta i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, koji koincidira sa navedenim nezadovoljstvom vlasti.
"Sadašnji saziv Komisije se ovom akcijom trudi da dokaže da radi u skladu sa zahtevima državnih organa, što stvara sumnju u njenu nezavisnost. Uz to, dovodi se u pitanje i doslednost u obavljanju zakonskih obaveza, s obzirom da je na sajtu Komisije poslednji izveštaj o radu za 2021. godinu i da je prate skorašnje kontroverzne odluke vezane za tržište mlevene kafe", upozorava Stojanović.
On podseća da je rešenjem od 29. decembra 2023. godine utvrđen restriktivni sporazum između "Atlantic Grand d.o.o" i "Strauss Adriatic d.o.o" i određena mera plaćanja novčane kazne od oko 250 miliona dinara zbirno.
"Ipak, dva meseca kasnije, tačnije 28. februara 2024. godine ista Komisija praktično je odobrila koncentraciju na tržištu kafe koje nastaje sticanjem kontrole jednog nad drugim, kupovinom 100 odsto udela", navodi Stojanović.
Ovo je, kako kaže, jedan od dokaza da kada je u pitanju trgovina treba obratiti mnogo više pažnje na sve karike u lancima snabdevanja.
"To ne alimentira trgovce koji beleže konstantan rast dobiti formiranjem visokih marži, što kao poledicu dovodi do visokih cena u maloprodaji i do ataka na životni standard potrošača. Visoke cene su u tržišnoj privredi odraz nivoa ponude i tražnje, što navodi na zaključak da je kod nas u pitanju nedovoljna konkurencija na strani ponude i(ili) velika tražnja", pojašnjava sagovornik Danasa.
To stanje, prema njegovim rečima, može da se promeni pospešivanjem fer konkurencije, pod uslovom da ne dolazi do njenog narušavanja.
"U uslovima visoke koncentracije na mnogim tržištima, odnosno nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod, naročito ne u društvu koje nema efikasna regulatorna tela. Ako se tome doda i činjenica da učesnici na tržištima imaju u vidu tu neefikasnost, onda je i očekivan njihov tajni ili čak javni dogovor o visini cene i podeli tržišta", upozorava Stojanović.
Da bi se ostvario javni interes, smatra on, mora da se obavi analiza tržišta maloprodaje i lanaca snabdevanja sa jasno definisanom korpom dobara i da se, osim trgovaca, obuhvate i dobavljači.
"U interesu potrošača je da se to desi, odnosno da se dosledno sprovodi Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, u Srbiji postoje mnogo jači interesi koji mogu kompromitovati i ovu akciju", tvrdi Stojanović.
Koliku kaznu bi kompanije mogle da plate?
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da je teško poverovati da postoji pisani zaključeni sporazum ova četiri lanca.
"To je verovatno neki prećutni dogovor na koji KZK može da sumnja. Do sada se nikada nije desilo da je bilo kakav dogovor ostavio pisani trag", objašnjava on.
Ako komisija ima bilo kakve valjane dokaze, prema njegovim rečima, ona može preduzeti konkretne mere zaštite konkurencije kao nedozvoljene radnje koje ometaju konkurenciju na tržištu i može da propiše kaznene mere definisane Zakonom o zaštiti konkurencije.
"U zakonu nisu propisane konkretne kaznene mere, već komisija izdaje rešenja koje može procesuirati sud. Članom 68. tog zakona je propisano da maksimalna kazna bude do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije, ali koliko mi je poznato to do sada niko nije platio", naglašava sagovornik Danasa.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
