Savet Vlade Srbije za borbu protiv korupcije saopštio je danas da Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić sadrži niz rešenja na štetu građana Srbije, a da su predložene izmene izvršene isključivo u korist krupnog kapitala kao korisnika eksproprijacije.
Odredbe tog Zakona, prema mišljenju Saveta, suštinski zadiru u osnovna ljudska prava, kao što je pravo na mirno uživanje svojine i njenu pravnu sigurnost sa jedne strane, a s druge obezbeđuje mogućnost sistemske korupcije širokih razmera.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji koji je usvojila Skupština Srbije nije potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, nakon reagovanja javnosti, pa se, kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, priprema novi zakon.
Savet Vlade Srbije je naveo da je pre usvajanja predloga izmena i dopuna Zakona o eksproprijaciji „izostala javna rasprava, koja bi na širokoj naučno-pravnoj osnovi mogla dati odgovore na pitanja, da li nam je u ovom trenutku uopšte potrebna izmena postojećeg Zakona o eksproprijaciji, u čijem je interesu donošenje ovakvog Zakona po hitnom postupku, kao i na pitanja uskraćivanja i ugroženosti ljudskih prava predloženim izmenama“.
To ukazuje, kako je navedeno, na činjenicu da su predložene izmene izvršene na brzinu i na uštrb osnovnih ljudskih prava građana, ne vodeći pri tome računa o Ustavom zagarantovanim pravima.
„Tim Zakonom je hitnost postupka eksproprijacije postala pravilo, a ne izuzetak, bez navođenja činjenica i zakonskih razloga kojima bi se ta hitnost opravdala“, navedeno je u mišljenju Saveta.
Dodaje se da privremeno zauzimanje imovine za koju je utvrđen javni interes na tri ili šest godina pre donošenja konačnog rešenja o eksproprijaciji predstavlja kršenje Ustava i ne daje odgovor da li vlasnik za to vreme ima pravo na naknadu.
„Savet smatra da je tim Zakonom bila omogućena prevaga privatnog interesa nad opštim jer je bilo propisano da Vlada Srbije može utvrditi javni interes za eksproprijaciju nepokretnosti, između ostalog i radi realizacije projekata za izgradnju objekata od značaja ili od posebnog značaja za Srbiju, a da se projekat realizuje na osnovu zaključenog međunarodnog ugovora u kojem je jedan od potpisnika Srbija“, ocenio je Savet.
Dodaje se da je „predloženo zakonsko rešenje de fakto podrazumevalo da svaki strani privredni subjekat, odnosno preduzeće sa čijom državom Srbija ima zaključen međudržavni ugovor, može postati korisnikom eksproprijacije, ako Vlada prethodno utvrdi da za takav projekat postoji javni interes“.
Zakon je predvideo i da se javni interes za eksproprijaciju može utvrditi, osim za izgradnju objekata u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zaštite, kulture, vodoprivrede, sporta, saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture i za rekonstrukciju i adaptaciju objekata čime se povećava imovinska i pravna nesigurnost.
Savet je ocenio i da bi pravna sigurnost građana bila ugrožena i činjenicom da je naknada za nelegalni oduzeti objekat bila predviđena u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta, nezavisno od činjenice što postupak ozakonjenja takvog objekta nije pravosnažno okončan.
„U predlogu izmena Zakona ima još niz odredbi koje su nedovoljno jasne, neodređene i nedorečene u pogledu proširenja kruga korisnika eksproprijacije“, naveo je Savet.
Dodaje se da je predloženim izmena Zakona o eksproprijaciji predviđeno da predmet eksproprijacje može biti javna svojina, prirodna bogatstva, dobra od opšteg interesa i dobra u opštoj upotrebi, za koje je zakonom utvđeno da su u javnoj svojini, stvari koje koriste organi i organizacije Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, ustanove, javne agencije i druge organizacije čiji je osnivač Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave.
