Posle ubistava devetoro dece i čuvara u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, mediji su toliko kršili zakone i kodeks, da su ih porodice žrtava molile da prestanu da im iznova nanose bol.
Dve porodice tužile su tabloide, ali su sporovi i dalje u toku, piše BIRN.
Miljana Martinović zamolila je prijatelje da urade pres kliping - stotine tekstova i televizijskih izveštaja objavljenih u prva četiri meseca nakon što su njena 12-godišnja ćerka Katarina, još osmoro dece i čuvar ubijeni u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar 3. maja 2023. godine.
U trenutku kada je tražila kliping, Katarinina majka želela je da roditeljima žrtava omogući da pokrenu "sve tužbe", kao i da se napravi analiza svih dešavanja.
"Meni je to bilo bolno da gledam. I traumatično. Imali smo dugo taj pres kliping na raspolaganju. U prvih šest meseci, nismo stigli da se bavimo bliže medijima. Bilo je previše tema koje su nas mučile, opterećivale, zauzimale naše kapacitete. A za analizu ima uvek vremena", kaže Miljana Martinović.
U Srbiji je tužbe protiv štampanih medija moguće podneti u prvih šest meseci od objave.
Martinović je preko advokata podnela tužbe protiv Srpskog telegrafa i Večernjih novosti i odgovornih urednika ovih medija - Dražena Ostojića i Milorada Vučelića.
Više od godinu dana kasnije, ovi sporovi su i dalje u toku. Jedno zakazano ročište u postupku protiv Srpskog telegrafa moralo je da bude odloženo, jer je trebalo da se održi istog dana kada je porodica Martinović imala ročište i u krivičnom postupku protiv roditelja maloletnog počinioca.
Postupci koje je pokrenula Miljana Martinović nisu izuzetak. Suđenja protiv medija okončana tokom prošle godine zbog kršenja privatnosti, trajala su u proseku gotovo dve godine, pokazuje analiza nevladine organizacije Partneri Srbija.
Izveštavanje o ubistvima u Ribnikaru i dalje prate brojna kršenja ne samo Kodeksa novinara Srbije, već i Zakona o javnom informisanju i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Tabloidi u Srbiji nisu snosili posledice ni kada su u pitanju njihove finansije - oglašivači, među kojima su i državne institucije i preduzeća u kojima država ima udela, ali i ona u kojima ima uticaj, i dalje im dodeljuju milionske iznose.
Miljana Martinović kaže da je podnela tužbe sa nadom da će se stvari promeniti.
"Jedan od najvažnijih razloga da se time bavim je vrednosni – da takve stvari više ne postoje, takva vrsta izveštavanja, iz jednog očaja koji mi gledamo decenijama, a koji je mene posebno pogodio od 3. maja. I nas sve, i moju decu, i drugu decu", objašnjava ona.
Kako su mediji izveštavali o ubistvima u Ribnikaru?
Hiljade tekstova objavljeno je samo u prvih nekoliko dana od ubistava u Ribnikaru. Obeležio ih je senzacionalizam, iznošenje traumatičnih detalja, spekulisanje o motivima, invazija na privatnost žrtava i njihovih porodica, objavljivanje neproverenih ili neproverljivih informacija i fokusiranje na počinioca.
Dan pošto je dvadesetogodišnjak ubio devet osoba u Duboni i Malom Orašju 4. maja, Savet za štampu i još četiri organizacije koje se bave zaštitom prava dece, zahtevali su od medija da o masovnim ubistvima izveštavaju profesionalno i sa empatijom, pozivajući ih da prestanu da objavljuju uznemirujuće, zastrašujuće i često bizarne detalje nasilja i da spekulišu o razlozima i psihološkim profilima počinilaca.
Oni su naveli da takvo izveštavanje dodatno povređuje i traumatizuje decu i porodice žrtava i stvara "atmosferu straha".
"Većina medija, nažalost, prethodnih dana zaboravila na elementarna pravila izveštavanja u situacijama koje uključuju veliki bol i šok", piše u saopštenju koje su potpisali Savet za štampu, Save the Children, Centar za prava deteta, Prijatelji dece Srbije i Mreža organizacija za decu Srbije.
Više od tri meseca posle ubistava u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar, roditelji ubijene dece uputili su medijima otvoreno pismo.
"Molimo vas da prestanete da nas dodatno razarate svojim izveštavanjem", piše u njemu.
BIRN-ova analiza tekstova objavljenih u sedam onlajn medija koji, prema podacima Gemius Audience servisa, spadaju u deset najposećenijih medijskih portala (Nova, Informer, Kurir, Blic, Novosti, Telegraf, Alo) pokazala je da su od 3. do 7. maja ovi portali objavili gotovo 2.800 tekstova o ubistvima u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju.
Detaljna analiza 350 medijskih sadržaja sa kojima su korisnici imali najintenzivniju interakciju na društvenim mrežama, pokazala je da je u gotovo 70 odsto ovih tekstova prekršeno pravo na privatnost. Mediji su kršili privatnost žrtava ili osumnjičenih u proseku 47 puta na dan, piše u izveštaju Invazija na privatnost.
Savet za štampu analizirao je izveštavanje devet štampanih medija sa nacionalnom pokrivenošću – Alo, Blic, Danas, Informer, Kurir, Nova, Politika, Srpski telegraf i Večernje novosti - u periodima od 4. do 13 maja, a zatim od 25. maja do 3. juna. Ovi mediji objavili su 2113 strana o ubistvima u Ribnikaru, Duboni i Malom Orašju, a u 241 tekstu je zabeleženo 1011
prekršaja Kodeksa novinara Srbije.
Sudski postupci protiv medija: Odštete ni ne osete
Osim Miljane Martinović, tužbe protiv tabloida podnela je i Dragana Anđelković, majka čija je 13-godišnja ćerka Mara Anđelković takođe ubijena u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".
Dragana Anđelković je pokrenula postupke protiv Srpskog telegrafa, Večernjih novosti i Informera. Do sada je prvostepena presuda doneta samo protiv Srpskog telegrafa i njom je
delimično usvojen tužbeni zahtev. Predmet je trenutno u Apelacionom sudu.
Tokom 2023. godine, donete su 64 presude u ovim postupcima, a sudije su najčešće dodeljivale sumu od 100.000 dinara kao naknadu štete.
Autori izveštaja navode da broj presuda pokazuje da su povrede prava na privatnost postale deo svakodnevice, ali da se žrtve retko odlučuju da pravdu potraže pred sudom, a da iznos za dosuđene naknade ne odgovara ozbiljnosti posledica.
Damjan Mileusnić, koautor izveštaja i projektni koordinator i istraživač Partnera Srbije, kaže da sudska praksa nema neki odvraćajući efekat na počinioce – u najvećem broju slučajeva u pitanju su tabloidi.
"Iako te novčane naknade jesu male, i iako se dugo čeka na te naknade štete, kada bi se zaista svi odlučili da tuže, mislim da bi to dovelo do neke promene u ponašanju medija, konkretno tabloida", kaže Mileusnić.
