Poljoprivredna proizvodnja u Srbiji ove godine zbog suše neće imati ni približan rast prošlogodišnjem od oko četiri odsto, a šteta se procenjuje na najmanje 500 miliona dolara.
Afričke temperature od oko 40 Celzijusovih stepeni tokom dva letnja meseca bez kiše, smanjile su rod skoro svih voćarskih, povrtarskih i ratarskih kultura, osim pšenice koja je požnjevena pre sušnog perioda.
Od ratarskih kultura najveća šteta od suše biće na rodu soje i kukuruza, a najmanja na prinosu suncokreta.
Procenjuje se da će rod soje biti manji za oko 50 odsto, kukuruza od 30 do 50 odsto, a suncokreta koji je najbolje izdržao visoke temperature biće smanjen za 10-15 odsto u vreme kada su cene uljarica na svetskom tržištu visoke.
Agroanalitičar Milan Prostran kaže: „Mi procenjujemo da bi u odnosu na prošlu godinu, neki uslovno rast bio pozitivna nula ili jedan odsto, imajući u vodu da je prošle godine poljoprivreda imala rast preko četiri odsto. Ako bi se ovi procenti preveli na vrednost u dolarima, znači procenti smanjenja proizvodnje, oni će po mojoj najgrubljoj proceni iznositi blizu 500 miliona dolara.“
Srbija, prema rečima stručnjaka rešenje za pad poljoprivredne proizvodnje zbog klimatskih promena i suše mora tražiti u menjanju setvene strukture i povećanju površina pod navodnjavanjm koje sada iznose manje od dva odsto u odnosu na poljoprivredno zemljište.
To su potrebne ogromne investicije, a bez organskog djubriva, bez govedarstva, navodnajvanje može da izazove velike promene u kvalitetu poljoprivrednog zemljišta, jer ako nemate organsku materiju ispirate zemljište navodnjavanjem i pretvarate ga u pustinju.
Stručnjaci upozoravaju da Srbija ne može da koristi vode najvećih reka koje protiču kroz zemlju za navodnjavanje kao ranije, jer su Sava, Dunav, Drina i Timok postale medjunarodne reke i da bi se koristili kapaciteti tih voda za navodnjavenje, potrebno je da se postigne sporazum sa zemljama u okruženju.
