Petnaestogodišnji S. L. podlegao je u petak povredama od strujnog udara, nakon što se krajem avgusta, na železničkoj stanici Šid, popeo na vagon teretnog voza.
Odmah nakon nesreće, ekipa Hitne pomoći je izašla na lice mesta i ukazala mu neophodnu pomoć, nakon čega je dečak, zbog težine povreda, prebačen na Institut za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Vojvodine u Novom Sadu.
S. L. je u bolnicu primljen s teškim opekotinama, koje je imao na 60 odsto tela. Dan nakon nesreće, portparol te zdravstvene ustanove dr Andrea Đuretić je rekla da je povređeni petnaestogodišnjak pacijent je teškog opšteg stanja.
- Pacijent je intubiran i životno je ugrožen. On se nalazi u jedinici intenzivne nege dečje hirurgije, a njegovo zdravstveno stanje se prati i pod nadzorom je lekara - kazala je dr Đuretić.
Prema nezvaničnim saznanjima, dečak je 30. avgusta uveče bio u društvu dvojice drugara, kada se, iznenada, popeo na vagon teretnog voza koji se nalazio u železničkoj stanici Šid. Prema rečima žitelja ovog sremskog mesta, dečak se, najverovatnije, iz radoznalosti popeo na vagon. U jednom momentu se video bljesak, nakon čega je strujni udar dečaka odbacio s vagona.
Samo dva meseca ranije, 25. jula, njegov vršnjak iz Paraćina - V. M. takođe je na železničkoj stanici doživeo strujni udar. I ovaj tinejdžer je bio u društvu dva drugara kada ga je, nakon što se popeo na vagon voza, udarila struja. Posle zbrinjavanja u ćuprijskoj bolnici, tinejdžer je, zbog težine povreda, prebačen za Beograd.
Nažalost, u nesreći koja se dogodila 7. maja, dvadesetogodišnji mladić stradao je od strujnog udara iz kontaktne mreže, kada je oko 3.20 časova pokušao da se popne na vagon teretnog voza na železničkoj stanici u Rumi. Na lice mesta izašli su pripadnici MUP-a i ekipa Hitne pomoći, koja je povređenog mladića prevezla do bolnice, gde je i preminuo.
Nastradali mladić je na železničkoj stanici bio s drugom i čekao voz za Šabac, koji je trebalo da krene u 3.45 časova. Međutim, prema nezvaničnim informacijam, nešto pre polaska voza, dvadesetogodišnjak se popeo na teretni vagon i u trenutku kada je krenuo da silazi udarila ga je struja. Prema rečima žitelja Rume, pretpostavlja se da se nesrećni mladić popeo na vagon kako bi napravio selfi.
Zbog penjanja na vagone, od posledica strujnog udara iz kontaktne mreže godišnje na srpskim prugama nastradaju tri do četiri osobe, a najčešće je reč o mladima.
U periodu od 2016. do kraja jula ove godine dogodila se 31 nesereća kao posledica strujnog udara na prugama u Srbiji. Od tog broja 12 osoba je poginulo, dok je 22 teško povređeno. U ovoj godini bilo je šest ovakvih nesreća.
Menadžer „Infrastrukture železnice Srbije” Nenad Stanisavljević rekao je ranije za Tanjug da polovinu od ukupnog broja poginulih i povređenih od 2016. čine mladi. Uglavnom su to tinejdžeri, starosti 14, 15 i 16 godina. Stanisavljević je naglasio da IŽS često apeluje i upozorava da je penjanje po vagonima, ali i hodanje po šinama opasno i da se može završiti smrću ili teškim opekotinama. On je ukazao da se uglavnom mladi penju na teretne vagone jer su pristupačniji zbog stepenica, i to čine iz dva razloga - ili da bi se dokazali pred društvom ili da bi napravili selfi.
Objasnio je i da u nekim situacijama nije neophodno da se popnu na vagon, već je dovoljno da upadnu u strujno kolo koje je udaljeno i po pet ili šest metara od kablova i zadobiju teške opekotine od struje jer kroz kablove protiče struja snage 25.000 volti.
Stanisavljević kaže da je taj problem rasprostranjen po čitavoj Srbiji, te da su se nesreće na prugama dešavale i u Šidu, Subotici, Jagodini, Rumi, Velikoj Plani, Nišu...
Edukacija najbolje rešenje
Govoreći o rešenjima, menadžer „Infrastrukture železnice Srbije” Nenad Stanisavljević, pojašnjava da je nemoguće ograditi tri i po hiljade kilometara pruga u Srbiji, kao i da je teško isključiti struju jer među vagonima ima onih koji čekaju na saobraćaj. Najbolje rešenje je edukacija mladih i informisanje o opasnosti strujnog kola.
- Sve naše železničke stanice imaju okačena upozorenja da nije dozvoljeno kretanje po pruzi, ali i mediji nas podržavaju i stalno prenose naša upozorenja i apele o opasnosti strujnog kola kako bi se sprečili tragični slučajevi - rekao je Stanisavljević i dodao je i da su predavači IŽS obišli veliki broj škola kako bi upozorili uglavnom dečake od prvog do četvrtog razreda.
Ovim problemom se ne suočavaju samo srpske železnice, već da je to globalni problem.
Po mišljenju psihologa, mladi imaju potrebu da se dokazuju i veoma često nisu svesni rizika u koji se upuštaju prilikom pravljenja selfija i video-klipova. Te situacije se dešavaju kada se tehnologija da u ruke detetu, koje se fotografiše i snima na mestima gde drugi ne smeju, a to su obično mesta koja su vrlo opasna.
Stručnjaci pojašnjavaju da su takvim avanturama skloniji mladi do 21 godine jer nemaju osećaj straha i nisu svesni posledica koje mogu proisteći iz njihovih postupaka. Jedan od faktora zašto su selfiji postali toliko popularni, po njihovim rečima, jeste želja da se povežemo s ljudima koji nas okružuju preko fotografija uz pomoć kojih sebe predstavljamo drugima i svetu. Trend slikanja selfija zapravo hara svetom, a ljudi često ne razmišljaju o sopstvenoj bezbednosti u želji da naprave što luđu fotografiju.
