Srbija, prema izjavi predsednika Aleksandra Vučića, svoje nafte više nema. Sve je, kako je rekao, potrošeno i eksploatisano. Zašto?
"Mi imamo jednu veliku firmu koja praktično gazduje najvećim delom raspoloživih resursa. Eksploatacijom u prethodnih više godina je jednostavno rezerva iscrpljena", kaže za Radio slobodna Evropa (RSE) ekspert za pitanja energetike Aleksandar Kovačević.
Monopol u eksploataciji i preradi nafte i gasa u Srbiji drži Naftna industrija Srbije (NIS), kompanija u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom Njefta. Poslednjih godina, NIS je jedini odgovoran i za uvoz nafte na srpsko tržište.
Ni iz ove kompanije, ni iz nadležnog Ministarstva rudarstva i energetike, nisu odgovorili na pitanja RSE da li su zalihe iz ležišta u Srbiji iscrpljene.
Na vest o tome da ih više nema reagovala je opoziciona Liga socijaldemokrata Vojvodine. Generalni sekretar te stranke Bojan Kostreš upitao je "zašto se neko iz vlasti tek sada oglasio, ako se takav ishod nazirao odavno".
Prema izveštaju o rezervama energenata za 2019. godinu, koji Srbija dostavlja evropskoj Enegetskoj zajedici, zemlja godišnje troši oko 3,4 miliona tona naftnih derivata. Od toga, 2,8 miliona ide u energetske svrhe - oko 80 odsto za saobraćaj, oko 11 odsto za industriju i građevinarstvo, 4,7 odsto za poljoprivredu, dok domaćinstva troše oko 1,6 odsto.
Više od 70 odsto potrebne količine sirove nafte Srbija obezbeđuje iz uvoza, dok manji deo dolazi iz domaće proizvodnje.
Kako je nestala nafta?
Prodaja većinskog paketa akcija NIS-a ruskom Gasprom Njeftu po ceni od 400 miliona evra, bez tendera, ugovorena je 2008. godine međudržavnim sporazumom Srbije i Rusije. Sa NIS-om su prodate i bušotine, geotermalni izvori i pravo na eksploataciju.
U godinama nakon prodaje, NIS se nalazi na samom čelu liste kompanija sa najvećim profitom u državi, a eksploatacija nafte je povećana u odnosu na period pre privatizacije.
"Rusi su jednostavno u poslednjih šest, sedam godina vadili više nafte nego što je NIS ikada vadio. To se iscedilo jer pri postojećim nalazištima jednostavno više nema pritisaka iz zemlje", rekao je za RSE ekonomski novinar Dimitrije Boarov.
Prema izveštaju o poslovanju ove kompanije, u 2020. godini proizvedeno je oko 1.214 hiljada uslovnih tona nafte na ležištima u Srbiji, dva odsto manje nego u 2019.
Kada je reč o preradi, obim je iznosio 825 hiljada tona domaće i 2.495 tona uvozne nafte.
U poslednjih nekoliko godina, kako se može videti u državnim izveštajima Energetskoj zajednici, Srbija povećava uvoz nafte i smanjuje domaću proizvodnju.
Kakvi su uslovi i ko kontroliše NIS?
Srbija, prema državnom izveštaju o rezervama energenata za 2019. godinu, ima 63 naftna polja i skoro 700 bušotina.
NIS državi plaća rudnu rentu na eksploataciju nafte. Iako je zakonom propisano da ona iznosi sedam odsto od prihoda, NIS plaća tri odsto. Odnosno, za ovu kompaniju važe uslovi oporezivanja koji su Srbiji bili na snazi u momentu potpisivanja sporazuma Srbije i Rusije i kompanija ne podleže bilo kakvom pogoršavanju uslova oporezivanja, do momenta "dostizanja isplativosti" projekata koji su dogovoreni sporazumom.
Koliko ima nafte u rezervi?
Srbija nije posebno ugrožena iscrljivanjem domaćih zaliha nafte sve dok funkcioniše svetsko tržište, navodi ekonomski novinar Dimitrije Boarov.
Aleksandar Kovačević, međutim, ukazuje na to da je uvoz za Srbiju skupa stavka.
"Podrazumeva korišćenje ili železničkog transporta ili cevovodnog transporta preko Hrvatske ili transporta Dunavom. Sva tri oblika su u relativno lošem stanju. Sva tri su neproporcionalno skupa u međunarodnom poređenju i mi svakako imamo problem u tom smislu", kaže Kovačević.
Naftne kompanije od 2014. godine državi plaćaju taksu od 2,6 dinara po litri goriva za obezbeđivanje novca za nabavku obaveznih rezervi nafte.
Ipak, Ministarstvo finansija ima diskreciono pravo da odluči koja suma će od tako dobijenog novca otići za kupovinu zaliha nafte.
Iz Ministarstva rudarstva i energetike nije stigao odgovor na pitanje RSE kako Srbija, posle svega, stoji sa rezervama.
Ceo tekst Radija slobodna Evropa čitajte na OVOM LINKU.
