U nekim prodavnicama med već sada košta od 1.500 do 1.800 dinara, a iz udruženja pčelara najavljuju da bi uskoro kilogram mogao da košta i 2.000 dinara.
Cena raste zbog sve manje ponude, a poznavaoci kažu – sve više livada je u korovu, a lošiji su i klimatski uslovi.
Nedostatak meda, posebno bagremovog, evidentan je već godinama, a glavni razlog je što pčele nemaju dovoljno nektara da bi sakupile med, kaže profesor Biološkog fakulteta Ljubiša Stanisavljević.
"Pčele nisu imale dovoljno nektara da bi sakupile med i to se desilo ove godine i dešava se već godinama, konkretno kod nas imamo nedostatak bagremovog meda. Dešava se da bagrem cveta, ali ne medi dovoljno i onda nemate dovoljne količine meda", objašnjava Stanisavljević.
I kupci koji godinama kupuju med od proverenih proizvođača primećuju nestašicu koja, kako kažu, traje već šest godina.
"Ne bih znao da vam kažem koji je pravi uzrok nestašice meda, ja kupujem već godinama od proverenog proizvođača", kaže jedan od sagovornika.
S druge strane, falsifikovanog meda je sve više na tržištu, a Srbija nema laboratoriju za detaljnu kontrolu, već su one rutinske i odnose se na ispitivanje osnovnih parametara.
Načelnik veterinarske inspekcije Zoran Ivanović kaže da u slučaju otkrića falsifikovanog meda u inspekciji povećavaju nadzor ne samo distribucije meda nego i proizvodnje.
"Svaki subjekat u poslovanju mora da obezbedi sve potrebne informacije svom nadležnom inspektoru", objašnjava Ivanović.
Kad ga već tako skupo plaćamo, bar da ne kupujemo falsifikat.
"Kada vidimo da je med kristalizovan jer je to njegovi prirodni proces, to je sigurno pravi med, jer falsifikatori nisu mogli da naprave falsifikat koji se kristališe", tvrdi Stanko Rajić iz Udruženja pčelara.
Stariji i iskusniji kupci imaju svoje načine kako proveravaju kvalitet meda, tako jedna baka kaže da kada okrene teglu, gleda da li će se pojaviti "kugla".
