Preporuka države je da se zaposlenima koji su na bolovanju zbog virusa korona isplaćuje sto odsto zarade.
Međutim, to zavisi da li plata stiže iz kase privatnika ili iz javnog sektora. Radio televizija Srbije je istraživala kakve dileme, ali i prava imaju zaposleni u pandemiji.
Zbunjeni su i zaposleni i poslodavci, jer pravila za otvaranje bolovanja usled pandemije diktira virus.
"Koleginica je dve ili tri nedelje bila odsutna i bila je plaćena sto odsto, pošto joj je još jedan član porodice oboleo, morala je da bude kod kuće s tim u vezi primala je platu 65 odsto - odnosno postavila se dilema da li treba da primi platu u iznosu od 65 ili sto odsto", kaže za RTS direktor Sedme beogradske gimnazije Miroslav Markićević.
Oni koji su se zarazili kovidom, oni koji su izolaciji ili samoizolaciji, a za to imaju rešenje, primaju 100 posto zarade, kaže Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika.
Prema njenim rečima, ako je bolovanje duže od mesec dana, 65 odsto zarade snosi RFZO, a ostatak od 35 odsto snosi država.
U privatnom sektoru poslodavci postupaju u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima. Ne isplaćuju svi punu platu tokom bolovanja, već se odlučuju za 65 odsto, što je zakonska obaveza.
"Ono što trenutno važi u privatnom sektoru, to je da najveći broj negde oko 80 odsto zaposlenih prima 65 odsto naknade za bolovanje, a negde oko 20 odsto privatnih poslodavaca isplaćuje sto odsto naknade", kaže za RTS Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.
Sa početkom školske godine, javljali su se sporadični slučajevi ili sumnje na koronavirus kod učenika. U tim okolnostima ceo razred mora u izolaciju, a to otvara novu dilemu za roditelje - imaju li u tom slučaju pravo na bolovanje.
"Naravno da imaju pravo ukoliko je dete potencijalni kliconoša. Roditelj dobija potvrdu od škole ili od predškolske ustanove, zatim tu potvrdu nosite sanitarnom inspektoru, sanitarni inspektor daje svoje mišljenje i onda nadležni lekar otvara bolovanje", kaže Olga Vučković Kićanović, pravnik, stručnjak za radno pravo.
Poslodavci mogu da kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu, ili ugovorom o radu, urede veću naknadu zarade u slučaju odsustva zbog privremene sprečenosti za rad, od naknade koja je doneta Zakonima o radu ili o zdravstvenom osiguranju.
