Ekonomista Božo Drašković ocenio je da obećanja o većim platama i penzijama u Srbiji nisu pouzdana dok se ne vidi stvarni, a ne prognozirani rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), jer se procene Međunarodnog monetarnog fonda mogu menjati do kraja godine.
Drašković je za Betu rekao da povećanja mogu da se temelje samo na realnom rastu ekonomije, a ne na projekcijama, uz upozorenje da bi u suprotnom moglo da dođe do deficita ako se obećanja daju pre nego što se pokaže stvarni ekonomski učinak. Dodao je i da mu nije jasno na osnovu čega je MMF projektovao rast BDP-a Srbije od četiri odsto za 2027. godinu.
Prema objavljenim Svetskim ekonomskim izgledima MMF-a, ekonomski rast Srbije trebalo bi da ubrza sa dva odsto u 2025. na 3,3 odsto u 2026. i četiri odsto u 2027. godini. U istoj prognozi navedeno je da će potrošačke cene, nakon rasta od 3,9 odsto u 2025, porasti 3,1 odsto u 2026. i 4,2 odsto u 2027.
Govoreći o širem ekonomskom okruženju, Drašković je naveo da ne vidi prostor za značajniji realni rast BDP-a zbog krize u svetu, slabljenja privrede Evropske unije, neizvesne ekonomske politike SAD, sankcija i carina, kao i mogućih problema u snabdevanju energentima. Po njegovom mišljenju, rast cena od 4,2 odsto u 2027. čak je optimističan jer bi dalja kretanja mogla dodatno da podstaknu inflaciju.
Prema njegovoj oceni, Srbiji je za ozbiljniji ekonomski rast potreban kontinuitet realnog rasta BDP-a između 4,5 i pet odsto tokom više godina. Kao primer je naveo Kinu, čiji je rast u fazi ekspanzije godinama bio između osam i deset odsto godišnje, a sada je, kako je rekao, oko šest odsto.
Drašković je upozorio i da rast BDP-a od četiri odsto može da prati povećanje plata, ali je, kako je istakao, važno iz kojih izvora se takav rast ostvaruje - iz realne proizvodnje ili zaduživanjem. Predizborne pomoći i ograničavanje poskupljenja u javnim delatnostima, ocenio je, deo su političke propagande, a ne pokazatelj održive ekonomske politike.
Na pitanje o javnom dugu, koji iznosi oko 42 milijarde evra, Drašković je rekao da je Srbija „apsolutno prezadužena“. Po njegovom mišljenju, odnos javnog duga i BDP-a, koji se kreće oko četrdesetak odsto, nije pravi pokazatelj jer je posledica fiksnog kursa dinara, za koji smatra da je nerealan.
On je ocenio da je dinar precenjen i da bi realan kurs, po njegovoj proceni zasnovanoj na spoljnotrgovinskom deficitu, trebalo da bude oko 150 dinara za evro, odnosno za 35 do 36 dinara viši od sadašnjeg. Upozorio je da bi takva promena izazvala šok za građane, ali i dodao da će se posledice sadašnjeg modela, po njegovim rečima, kad-tad platiti.
Dodaj komentar