Nemačka vrši pritisak na Hrvatsku da što pre reši bilateralne sporove s Crnom Gorom, kako taj problem ne bi usporio njen put ka Evropskoj uniji, piše briselski portal Juronjuz. Prema navodima portala, Berlin je već ponudio posredovanje, ali ta inicijativa još nije sprovedena u delo.
Juronjuz navodi da se u razgovore uključila i Evropska komisija, dok pojedine članice Unije nastoje da spreče zastoj u proširenju zbog sporova između Zagreba i Podgorice. Među njima su, prema tekstu, Francuska i Luksemburg, a najveći pritisak na Hrvatsku dolazi iz Nemačke, koja želi da proces proširenja zadrži zamah.
Hrvatska je ove sedmice objavila osam uslova koje Crna Gora treba da ispuni pre članstva u EU, a većina se odnosi na posledice rata devedesetih godina. Šest zahteva svrstano je u Poglavlje 23 i obuhvata odštetu za zatočene u logoru Morinj, očuvanje spomen-ploče u tom mestu, promenu naziva gradskog bazena u Kotoru, rasvetljavanje sudbine 14 nestalih hrvatskih državljana, procesuiranje ratnih zločina i rešavanje imovinskih prava hrvatskih porodica.
Preostala dva zahteva vezana su za Poglavlje 31 i odnose se na granično pitanje i povratak školskog broda Jadran. Hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da je Zagreb crnogorskim vlastima više puta predstavio tih osam otvorenih pitanja i da, po hrvatskom tumačenju, ona nisu samo bilateralni sporovi, već i pitanje dobrosusedskih odnosa i evropskih vrednosti. Na pitanje o napretku, Plenković je juče pred sastanak Evropskog saveta u Briselu rekao da u prethodne dve godine nije bilo nikakvog pomaka.
Zahtevi Hrvatske izazvali su i javne kritike. Visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas poručila je da je važno da se proces proširenja ne pretvori u bilateralna pitanja. Istovremeno, zvaničnici EU strahuju da bi raspoloženje prema proširenju moglo da oslabi ako Crna Gora uskoro ne završi pristupni proces.
Crna Gora želi da tehničke pregovore završi do kraja ove godine i da 2028. postane 28. članica EU. Juronjuz navodi da bi, kao prva zemlja koja bi mogla da se pridruži po važećoj metodologiji, Crna Gora bila važan test za dalji tempo proširenja, posebno za Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu.
Dodaj komentar