Privredni rast na Zapadnom Balkanu ubrzao je u drugom kvartalu 2026. godine, i to uprkos nepovoljnom međunarodnom okruženju, pokazuje najnoviji izveštaj Evropske komisije o ekonomskom napretku zemalja kandidata za članstvo u EU, koji je preneo Forbs Srbija.
Ponderisana prosečna stopa rasta proizvodnje u regionu porasla je na 3,6 odsto međugodišnje, sa 3,2 odsto u prethodnom kvartalu, što je najbrži tempo od drugog kvartala 2024. godine. EK navodi da je do ubrzanja došlo pre svega zbog snažnijeg rasta u Srbiji, najvećoj privredi regiona, gde je stopa rasta povećana sa 3,2 na 3,8 odsto.
Rast je ubrzan i u Severnoj Makedoniji, gde je skočio sa 3,1 na 4,3 odsto i bio najviši u regionu, zatim u Crnoj Gori, sa 2,5 na 3,8 odsto, kao i u Bosni i Hercegovini, sa 2,3 na 2,4 odsto. Na Kosovu je rast BDP-a usporio u odnosu na prethodni kvartal, ali je i dalje iznosio 4,1 odsto međugodišnje, dok je u Albaniji ostao stabilan na 3,6 odsto.
Prema nalazima Komisije, privredni rast su prvenstveno pokretali potrošnja domaćinstava i investicije. EK je istovremeno navela da je prosečna godišnja inflacija u regionu u drugom kvartalu ubrzala na četiri odsto, sa 3,2 odsto u prethodna tri meseca.
Inflacija potrošačkih cena nastavila je da raste i tokom trećeg kvartala, a kretala se od 2,5 odsto u Severnoj Makedoniji do 7,2 odsto na Kosovu. Komisija je navela da su je uglavnom podstakle više cene hrane, transporta i energije, dok su centralne banke koje imaju samostalnost u vođenju monetarne politike zadržale referentne kamatne stope nepromenjenim tokom trećeg kvartala 2026. godine.
EK je ukazala i na pogoršanje fiskalnih bilansa u regionu u dosadašnjem delu 2026. godine. U prvih osam meseci prihodi su uglavnom rasli snažno, ali ih je nadmašio brži rast rashoda, osim u Albaniji. Do povećanja rashoda došlo je zbog naglog rasta kapitalnih izdataka u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji.
To je, prema izveštaju, dovelo do većeg fiskalnog deficita u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori u odnosu na isti period prošle godine. Srbija je ostvarila umeren deficit nakon uravnoteženog budžeta, dok je Albanija zabeležila veći fiskalni suficit, a suficit Kosova bio je manji nego godinu dana ranije.
Komisija je navela i da su prihodi Srbije od januara do avgusta 2026. porasli 12 odsto međugodišnje, dok su rashodi povećani za 13,8 odsto. Rast rashoda bio je podstaknut skokom investicija od 28,6 odsto, koji odražava pripreme za specijalizovanu izložbu EXPO 2027.
