Novi indeks autoritarnog populizma pokazuje da gotovo svaki treći glasač u Evropi podržava stranku koja se ubraja u autoritarne ili populističke, prema istraživanju sprovedenom u 31 evropskoj zemlji.
Studiju su objavila dva evropska tink-tenka, EPICenter i Timbro, a obuhvatila je rezultate parlamentarnih izbora za 260 partija u 31 državi od 1946. godine, odnosno od prvih slobodnih izbora. Prema nalazima, najveći rast podrške u poslednjim godinama zabeležen je u Nemačkoj, Bugarskoj i Norveškoj, dok je u Mađarskoj podrška značajno opala posle aprilskih izbora, na kojima je premijer Viktor Orban pretrpeo poraz, prenosi EUObserver.
Populističke stranke u Bugarskoj, Češkoj, Rumuniji, Italiji i Slovačkoj imaju podršku više od polovine biračkog tela, a u 26 od 31 zemlje obuhvaćene istraživanjem osvojile su više od 20 odsto glasova. Izuzetak je Malta, gde u parlamentu nema takvih opozicionih stranaka.
Posle Malte, najmanja podrška zabeležena je u Hrvatskoj, gde iznosi 10,5 odsto, kao i u Luksemburgu, Velikoj Britaniji i Estoniji. Mađarska je na sedmom mestu sa 44,3 odsto podrške populističkim partijama, a Slovenija je na 11. mestu sa 41,3 odsto.
Autori istraživanja navode da je tokom 1950-ih i 1960-ih oko 10 odsto Evropljana biralo autoritarne ili populističke lidere, da je od 2000. taj trend počeo da jača, a da je 2019. dostigao blizu 30 odsto. Ove godine te stranke imaju podršku 32,6 odsto glasača, a predstavnike imaju u 11 od 31 evropske vlade.
Najveći rast zabeležen je u Nemačkoj, gde je Alternativa za Nemačku (AfD) na poslednjim parlamentarnim izborima osvojila više od 20 odsto glasova, dok su partije radikalne levice ukupno osvojile 13,8 odsto.
Koordinatorka istraživanja u EPICenteru Emeli Francen rekla je za EUObserver da je visoka podrška populistima posledica toga što mejnstrim partije ne uspevaju da adekvatno odgovore na izazove savremenog doba. Ekonomski analitičar Mateuš Mihnik ocenio je da je njihov uspeh posledica nedostatka poverenja u elite i boljeg komuniciranja od strane populista, posebno u kriznim periodima poput pandemije kovida, talasa migracija 2015. i napada Rusije na Ukrajinu 2022. godine.
Mihnik je dodao da populisti mogu da „zaraze“ i druge političke partije svojim pristupom, što, prema njegovim rečima, objašnjava i širenje antimigrantskih politika širom Evrope. U indeksu, koji se prvi put objavljuje 2016. godine, populističke partije definišu se kao one kojima je predstavljanje naroda iznad elita centralni princip političkog pogleda na svet.
Autor izveštaja Andreas Johanson Hajne, direktor organizacije Timbro, naveo je da njihov profil nije jedinstven: većina je kulturološki konzervativna, dok su ekonomski gotovo podjednako podeljene između levice i desnice. Prema njegovim rečima, uglavnom su evroskeptične, ali samo manjina podržava izlazak iz Evropske unije.
