Agencija Evropske unije za graničnu i obalsku stražu Fronteks obustavila je prijem novih zahteva za podršku reintegraciji deportovanih migranata pošto je budžet za ovu godinu potrošen ranije nego što je planirano, objavio je danas Politiko, pozivajući se na mejl izvršnog direktora Hansa Leijtensa zaposlenima.
U programu koji Fronteks sprovodi od 2022. godine deportovanim migrantima se nude finansijska pomoć, zdravstvene usluge, stručne obuke i savetovanje nakon povratka u zemlje porekla. Prijem novih zahteva pauziran je početkom meseca, nakon procene da su troškovi dostigli nivo koji više ne obezbeđuje potpuno finansijsko pokriće.
Iz agencije navode da već prihvaćeni slučajevi neće biti pogođeni, dok će Fronteks članicama EU i dalje pružati operativnu i tehničku podršku. Portparol Kris Borovski rekao je za Politiko da nema smisla govoriti o ambicioznijoj evropskoj politici povratka bez potrebnih sredstava i poručio da ambicija i finansiranje moraju da idu zajedno.
Prema podacima iz mejla, Fronteks je u proseku obrađivao 2.368 novih slučajeva mesečno, a broj prijava je znatno premašio očekivanja. U septembru je zabeleženo 63 odsto više slučajeva nego što je planirano, dok je u prvoj polovini ove godine Agencija preuzela oko 75 odsto više predmeta nego u istom periodu prošle godine.
Fronteks je tražio dodatna sredstva od Evropske komisije, ali se i dalje čeka razjašnjenje budžeta EU za 2027. godinu, kao i sedmogodišnjeg budžeta od 2028. godine. U međuvremenu, Evropska komisija bi, prema najavama, za nekoliko nedelja trebalo da predloži proširenje mandata Fronteksa, uključujući i ulogu u povratku i reintegraciji.
Suspendovanje programa otvorilo je i pitanje budućeg pristupa EU migracijama. Direktor kancelarije UN za migracije u Briselu Lukas Gerke ocenio je za Politiko da je reintegracija ključni deo strategije povratka, dok bi prinudni povratak bio skuplji i rizičniji po ljudska prava. Po njegovim rečima, podrška nakon povratka podstiče dobrovoljni odlazak i smanjuje verovatnoću da se migranti ponovo upute ka Evropskoj uniji.
U pismu liderima EU, pred početak samita Evropskog saveta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen napisala je da će Komisija predložiti da Fronteks dobije veći evropski kapacitet sa više sredstava i fleksibilnosti. Taj plan je već izazvao bojazan da bi mandat granične agencije mogao da bude proširen brže nego njeni resursi.
Lejtens je ranije ovog meseca rekao da jačanje Fronteksa za reagovanje u hitnim situacijama zahteva određeni kompromis pri raspoređivanju osoblja, uz napomenu da se ljudi angažovani na jednom zadatku, poput Narve u Estoniji, ne mogu u istom trenutku koristiti na drugom mestu, na primer u Italiji.
Dodaj komentar