Kristofer Gajt, član Gornjeg doma britanskog parlamenta i bivši savetnik više visokih predstavnika u BiH, ocenio je da Kancelariju visokog predstavnika (OHR) ne treba ni ukinuti naglo, niti održavati bez roka, već je usmeriti ka tome da sama postane suvišna.
U autorskom tekstu za briselski portal EUalive, Gajt je naveo da bi taj proces podrazumevao ponovno sazivanje Saveta za sprovođenje mira (PIC) na ministarskom nivou, sužavanje mandata OHR-a na jedan konkretan zadatak i imenovanje osobe dovoljno autoritativne da pregovara o uređenju Bosne i Hercegovine nakon OHR-a.
Prema njegovim rečima, ta osoba bi morala da bude prihvatljiva i Vašingtonu i evropskim partnerima, kako bi bonska ovlašćenja bila usmerena ka konačnom cilju - rešenju nakon međunarodnog nadzora. Gajt je poručio da je BiH provela tri decenije u stanju „suspenzije” između stranog nadzora i suverene odgovornosti, te da cilj treba da bude njegovo okončanje, a ne produžavanje.
On je ocenio i da spor oko toga ko bi trebalo da nasledi visokog predstavnika otkriva dublji jaz između Vašingtona i Brisela o tome šta učiniti sa međunarodnim protektoratom koji je, kako je naveo, prvobitno trebalo da nestane pre nekoliko decenija. Po njegovom mišljenju, SAD su u pravu kada tvrde da BiH mora da prevaziđe model neograničenog stranog nadzora, ali samo slabljenje mehanizma koji upravlja zemljom tri decenije, bez šireg plana, neće doneti željeni rezultat.
Gajt je upozorio i da Evropljani sumnjaju da SAD pokušavaju da pojačaju uticaj u institucijama koje je Brisel godinama gradio, dok Amerikanci smatraju da Evropa želi da zadrži protektorat koji je izgubio svrhu. Dodao je da te sumnje imaju osnovu, ali da paraliza ne koristi nijednoj strani.
Prema njegovoj oceni, bosanska politička klasa takođe snosi deo odgovornosti, jer su mnogi njeni predstavnici ostali „zarobljeni u prošlosti” i ponašaju se provokativno zato što ih ovlašćenja visokog predstavnika štite od posledica. Naveo je i da je protektorat učvrstio kulturu u kojoj se odgovornost prebacuje na nekog drugog, dok su podele u BiH delimično održavane upravo strukturama koje su trebalo da ih ublaže.
Gajt, koji je i suosnivač i direktor fondacije WB30 iz Haga, ocenio je da Bosni i Hercegovini treba upravljano povlačenje međunarodnog nadzora, a ne pasivno distanciranje, kako bi država mogla da opstane bez OHR-a. U suprotnom, poručio je, otvorio bi se vakuum u kojem bi ukorenjeni interesi koristili etničke podele, dok bi se spoljne sile nadmetale za uticaj.
Dodaj komentar