Ekstremne letnje vrućine odnele su ove godine više od 50.000 života u Evropi, a nova studija pokazuje da je gotovo dve trećine tih smrti povezano s klimatskim promenama i sagorevanjem fosilnih goriva.
Recenzirano istraživanje objavljeno u časopisu Nature Health obuhvatilo je smrtne slučajeve povezane s vrućinom u 854 grada u 30 evropskih zemalja tokom toplotnih talasa u junu, julu i avgustu. Prema rezultatima, od visokih temperatura preminulo je 50.391 osoba, dok se 32.619 smrti dovodi u vezu s dodatnim zagrevanjem izazvanim sagorevanjem uglja, nafte i gasa.
To je 71 odsto više nego 2022. godine, do sada najpogubnije letnje sezone prema podacima istih istraživača, kada je od vrućina umrlo 29.480 ljudi. Autori napominju i da stvarni broj žrtava može biti veći, jer studijom nisu obuhvaćeni toplotni talasi u maju, a analizirani su podaci samo iz gradova u kojima živi oko 40 odsto stanovništva Evrope.
Oko jedne trećine smrtnih slučajeva zabeleženo je između 17. juna i 1. jula, kada su temperature bile 5,3 stepena iznad uobičajenih vrednosti. Najviše preminulih bilo je u Italiji, Francuskoj, Španiji i Nemačkoj, a više od polovine žrtava bilo je starije od 85 godina, dok je više od 800 ljudi bilo uzrasta od 20 do 44 godine.
Glavna autorka studije Kler Barns, klimatolog sa Imperijal koledža u Londonu, rekla je da se Evropa zagreva brže od drugih kontinenata i da je sada za 2,5 stepena toplija nego u predindustrijskom periodu. U pojedinim evropskim gradovima temperature su ovog leta bile i do 12 stepeni iznad proseka.
Barns je navela da je deo smrtnih slučajeva nastao zbog prirodnih letnjih vrućina, a deo zbog uticaja gasova s efektom staklene bašte. Istraživači su, kako navode, koristili kompjuterske simulacije sveta bez klimatskih promena i uporedili ih sa brojem umrlih ovog leta, a razlika između ta dva skupa podataka predstavlja broj smrti povezanih s globalnim zagrevanjem. Udeo takvih slučajeva porastao je sa oko 45 odsto početkom 2000-ih na sadašnjih 65 odsto.
Dodaj komentar